DO YOU STILL LOVE ME || J.JH || FF

"došao"

Y/N's POV:

Byeol:Stvarno je carica!Upoznaces me sa njom!

Y/N:Obavezno!

Zazvonio joj je telefon.
Byeol:Moj brat..Jimin.Halo?

Izasla je sa terase.Ostala sam sama.Sunce se konacno pojavilo.Cuvari se setaju napolju.Neko mi mase.Pogledala sam bolje i videla Joshua.

Mahnula sam mu nazad.
Byeol se vratila.

Y/N:Sta bi?

Byeol:Zove me da resim nesto..zao mi je,ali moram da idem.

Y/N:Steta..ali,ti zivis ovde?Zar ne?

Byeol:Zivim,ali isto kao da ne zivim..nikada nisam tu.Nema veze,vidimo se uskoro!

Poslala mi je poljubac i otisla.

Y/N:Slatka je..
Uzela sam case i odnela ih u kuhinju.

Jungyeon:Mogla sam ja..

Y/N:Nista mi nije falilo..a i ti sve sama radis u ovolikoj kuci.Kako uspevas?

Jungyeon:Nije toliko tesko..ja samo kuvam i spremam,a imaju posebne spremacice koje dolaze na svakih nedelju dana da bi ocistile celu kucu.

Y/N:Pa to je onda dosta lakse.

Jungyeon:Jeste,kako da nije?Nisam ja vise tih godina da mogu sve da radim..

Krenula je da uzme case iz mojih ruku.
Y/N:Ja cu ih oprati.

Jungyeon:Ne treba,ja cu..Nemoj ti da se mucis,to je moj posao.

Y/N:Kakvo mucenje?Opracu sudove i to je to.Ti sedi i odmori malo.Ja se ne razumem bas oko kuvanja i spremanja,ali cu ti pomoci koliko mogu.

Jungyeon:Ali stvarno ne treb-..

Y/N:Ja sam rekla svoje.

Jungyeon:Stvarno si tvrdoglava..
Dosla sam ispred sudopere i krenula sa pranjem sudova.

Hoseok's POV:

Hoseok:Odlicno..cuvajte da ne pobegne ponovo..on je kao zivotinja.I takav bi uspeo da nadje nacin da pobegne.Drzite oci sirom otvorene.

Prekinuo sam i legao na krevet.
Stavio sam jastuk ispod glave i osetio zenski parfem.

Hoseok:Ah..Y/N,prelepo mirises..
Uzeo sam jastuk i nastavio da mirisem.

Nisam smeo da te ostavim napolju samu..morao sam da te zatvorim ovde..Da nisam ja,neko bi drugi..ali oni bi te povredili,a ja to ne smem da dopustim.Znam da ces me mrzeti kada saznas razlog svega,ali sta je tu je..

Y/N's POV:

Y/N:Eto gotovo!Nista mi nije falilo.

Jungyeon:Dobro..ja cu sada spremati rucak,mozes da ides.

Y/N:Rekla sam da cu ti pomoci.

Jungyeon:Nema potrebe,sama cu.

Y/N:Ali ja zelim da ti pomognem.

Jungyeon:Y/N..shvatam da zelis da mi pomognes,ali sama cu..ne mogu da radim kada ima vise osoba.

Gledam je zacudjeno.Nisam ovo ocekivala od nje.

Y/N:Dobro,ako ne zelis..
Odjurila sam u svoju sobu.
Zalupila sam vratima i stala pored prozora.Osecam se ljuto i malo povredjeno..apsolutno nista se nije desilo,a ovako se osecam..Sta je sa mnom?Kada sam postala ovoliko osetljiva?

Hoseok's POV:

Sat vremena nakon..

Uspeo sam da zaspim malo,ali je i to morao neko da prekine.Telefon..