DO YOU STILL LOVE ME || J.JH || FF

"vratila"

Y/N's POV:

Y/N:Ja bih sada da idem..mozes li da me vratis?

Joohan:A,ne!Ostaces bar da prespavas.

Y/N:Ali kako cu..niko ne zna gde sam.

Joohan:Ne brini,zna Hoseok da si kod mene.

Zna?Ako zna onda nema problema.On mi nista ne bi uradio.

Joohan:Zelis da spavas sada?

Y/N:Moze..spava mi se malo.

Krenula sam za njim i doveo me je ispred sobe.
Otvorila sam vrata i ugledala identicnu boju sobe kao i kod Hoseoka.

Joohan:Izvoli..

Y/N:Hvala..

Joohan:Laku noc.

Y/N:Takodje..
Osmehnuo se i izasao napolje.

Gledala sam da li ima nesto da obucem za spavanje.
Otvorila sam orman i bio je pun.

Y/N:Ne mogu da verujem..
Uzela sam obicnu belu majicu i sorc.

Presvukla sam se i legla u krevet.

Cele veceri sam se okretala po krevetu i nisam mogla da zaspem.Zasto?Stalno mi je po mislima Hoseok,njegovo rame,sta ako se bude ljutio?Ne zna gde sam.Ali Joohan je rekao da zna.Ugh!Poludecu!

Dok sam se ja okretala po krevetu,nisam ni shvatala da je jutro vec stiglo.Otvorila sam oci i ugledala dan napolju.

Je l' moguce da nisam ni trenula cele noci?
Izgleda da jeste.

Nisam htela jos uvek da ustajem,jer vidim da je rano.A moj telefon..paa,ispao je kada sam preskakala ogradu.Hoseok mi vise nece dati novi.

Ako nista,izgleda da me je ovo okretanje cele noci umorilo,pa sam zaspala na kraju.

Hoseok's POV:

Jungyeon:Gospodine..niste spavali cele noci?

Hoseok:Ne mogu da spavam..

Jungyeon:Ja sam sigurna da Y/N nije pobegla..

Hoseok:Ne znam u sta vise da budem siguran..sve je krenulo naopacke!

Neko je usao u kucu.Jungyeon je pogledala i to je bio Mingi.

Mingi:Nista novo..sve smo pregledali i nista.

Hoseok:Sranje..

Mingi:Samo..nasli smo njen telefon ispred ograde pozadi..

Hoseok:Telefon?

Jungyeon:Pa,nije joj se valjda nesto desilo?

Hoseok:Ne!Nije joj se nista desilo!To niko nece da pominje!Gde je taj telefon?

Izasli smo iz kuce.

Mingi:Evo ga..

Hoseok:Nista ne sme da joj se desi..

Y/N's POV:

Dok sam tako spavala,samo sam se naglo podigla sa kreveta.Ne znam sta mi je bilo odjednom.

Nemam gde da pogledam koliko je sati.
Odlucila sam da odem da obavim svu higijenu.
Nisam imala pojma gde je kupatilo,ali sam otisla ka prvim vratima.

Ispostavilo se da je tu kupatilo.
Obavila sam sve i sisla dole.
Nikoga nema..Sela sam u dnevnu i cekala da neko dodje.

X:Ko si ti?
Muskarac plave kose me je uplasio.

Y/N:Ja..ja sam Y/N..

X:Ti si Y/N?
Klimnula sam glavom.

Malo pre ozbiljno lice je sada vec imalo osmeh preko celog lica.

X:Ja sam Yunho..drago mi je.
Klimnula sam glavom.

Yunho:Cekas Joohana?

Y/N:Aham..

Yunho:Doci ce uskoro..sta vise,evo ga.
U tom trenutku je usao u sobu.

Joohan:Y/N,probudila si se?

Y/N:Jesam..

Joohan:Trebala si jos malo..rano je.

Y/N:Nisam mogla vise..

Joohan:Hoces da doruckujes?Reci cu im da spreme sta god zelis.

Y/N:A,ne..ne treba..ja bih da krenem.

Joohan:Vec?

Y/N:Pa..nikome se nisam javila..
Nestao mu je osmeh sa lica.

Joohan:Dobro..
Neka sreca mi se pojavila u stomaku.

Joohan:Idemo onda..
Ustala sam i krenula za njim.

Celo vreme smo cutali.
Dosli smo ispred Hoseokove kuce.
Izgleda da sam je stvarno zavolela,iako je kao da sam u zatvoru.

Joohan:Evo..

Y/N:Izvini sto je bilo tako..ali sledeci put kada im javim,ostacu duze..Nemoj da se ljutis.

Joohan:Nemam zbog cega da se ljutim..slobodno.Drago mi je bar ovo kratko sto sam te video..

Y/N:I meni..
Blago sam ga zagrlila i izasla iz auta.
Mahnula sam mu jednom i ponovo preskocila ogradu.

Nikoga nije bilo ispred kuce.To je cudno.

Vrata su bila otkljucana,pa sam samo usla.
U dnevnoj sobi sam ugledala gospodju Jungyeon i Jina.

Y/N:Zdravo..
Odmah su se okrenuli.

Jungyeon:Y/N?Ipak si se vratila!
Dotrcala je do mene i zagrlila me.

Y/N:Nisam vam se javila..bila sam kod starog prijatelja..

Jungyeon:Pretrnuli smo od brige i straha..

Jin:Pa,gde si ti devojko?Onaj tvoj je digao uzbunu.

Y/N:Hoseok?Gde je on?Zar nije u bolnici?

Jin:Cim je cuo da te nema,doleteo je ovamo.Idem da mu javim.

Jungyeon i ja smo sele.
Jungyeon:Mnogo si me prepala..

Y/N:Da sam znala,prvo bih tebi rekla..
Mazila me je po kosi.

Nakon pola sata Hoseok je uleteo kao provalnik.
Nije bio sam.

Hoseok:Y/N!
Ustala sam i nisam uspela lepo da stanem na noge,a on me je vec zgnjecio svojim zagrljajem.

Hoseok:Moja Y/N..
Odmakao se od mene i poljubio me.

Malo sam se zacrvenela jer su tu ipak svi.Jos uvek niko ne zna za ovo izmedju nas.

Hoseok:Mnogo si me uplasila..svuda smo te trazili..gde si bila?

Y/N:Kod Joohana..

Hoseok's POV:

Hoseok:Kod koga?

Y/N:Kod Joohana..naseg starog prijatelja.

Hoseok:Ostali,izadjite..
Otisli su,a nas dvoje smo ostali sami.

Hoseok:Zasto si bila kod njega?

Y/N:Pozvao me je i rekao ako zelim da ga vidim da dodjem iza kuce..tako sam i uradila.Odveo me je svojoj kuci..Htela sam da dodjem jos juce,ali je rekao da ostanem da prespavam.

Hoseok:Majmun..

Y/N:Rekao si nesto?

Hoseok:Nista..Y/N,nemoj vise sa njim da se nalazis.Molim te..

Y/N:Zasto?

Hoseok:Uvek isto pitanje..nije dobro za tebe..znam,pitaces me zasto on,bla,bla,bla..ali sve ces saznati,samo me poslusaj..

Zagrlio sam je.
Hoseok:Mnogo si me uplasila..nemoj ovo vise da radis..mislio sam da si pobegla..

Y/N:Sta bi uradio da sam pobegla?

Hoseok:Ubio se.

Y/N:Ne lupetaj!
Krenuo sam da joj se smejem.

Hoseok:Bitno je da si sada ovde..vise nema pustanja.

Nas mir i tisinu je prekinula jedna osoba.Nije tesko da se pogodi.

Byeol:Y/N,vratila si se!
Uletela je u dnevnu sobu.