DO YOU STILL LOVE ME || J.JH || FF

"pogled..."🌸

Jin:Ti si ta devojka koju je Hoseok stalno pominjao i govorio da ce te dovesti,a mi mu nismo verovali.

Y/N:Zasto je pricao o meni?

Jin:E to je znam.Jeste li gladni?

Naravno da su svi krenuli da urlaju.Spremio je nesto i doneo nam.

Y/N:Kako ti ovako dobro kuvas?

Jungkook:Videces ti njega jos..ovo je nista.

Jin:Hvala,hvala..znam da sam najbolji.
Uz jelo smo pricali.Koliko smo mogli jer trenutno nemamo nekih zajednickih tema,ali su ludi i zabavni.Dovoljno da imam sa kim da se smejem dok sam ovde.

Posle nekoliko minuta je svako otisao nekuda,pa i ja u svoju sobu

Y/N:Sta da radim sada?
Noc je vec krenula da pada.
Dok sam isla levo-desno po sobi od dosade,culo se kucanje na vratima.

Y/N:Da?

Hoseok:Ja sam..mogu da udjem?

Y/N:Udji..
Osmehnuo se i usao.
Drzao je nesto iza ledja.

Y/N:Sta krijes?

Hoseok:Nije nista posebno,ali znam da si ovo volela kada si bila mala..
Ispruzio je ruku i videla sam male cokoladice koje su obelezile moje detinjstvo.

Y/N:Pa,gde si ih nasao?Nisam ih videla ima 10 godina!Hvala!
Nesvesno sam ga zagrlila,ali kada sam osetila njegove ruke na mojim ledjima,udaljila sam se.

Y/N:Hvala..

Hoseok:Nema na cemu..Video sam slucajno i podsetilo me je na to.Sta si radila danas?

Y/N:Dosadjivala se..sta bih drugo?Uzmi jednu.
Pruzila sam mu.

Hoseok:To je za tebe.

Y/N:Ne lupaj,ima ih dosta.Uzmi jednu.

Hoseok:Dobro..
Jeli smo cokoladice u miru i tisini.Culo se samo nase neujednaceno disanje.

Ja sam prekinula tu tisinu svojim pitanjem.

Y/N:Ovaj..mogu li dobiti telefon?
Pogledao me je.

Y/N:Bar drugarici da javim da sam dobro i da sam ziva..one noci me je tako odneo,verovatno misli da sam vec odavno mrtva.

Hoseok:Evo..
Dao mi je telefon i izasao ispred.
Ukucala sam Minjin broj i nazvala je.Nakon 2 zvonjenja se javila.

Y/N:Minji..ja sam.

Minji:Y/N!Pa,gde si ti devojko!?Umrla sam od brige!

Y/N:Sve cu ti lepo ispricati..kako si ti?

Minji:Pusti mene,gde si ti?Jesi dobro?Niko ti nista nije uradio?

Y/N:Samo polako..
Sve sam joj lepo objasnila i rekla.Ako to moze da se nazove objasnjenjem,jer ja i dalje ne znam zasto sam ovde.

Minji:Ah,dobro je..mislila sam da si kod neke psihopate..

Y/N:Izgleda i da jesam..

Minji:Sta?

Y/N:Nista..moram sad da prekinem.Dao mi je telefon samo da ti se javim.

Minji:Dobro,ali pozovi me opet kada budes mogla..

Y/N:Hocu,volim te..

Minji:I ja tebe..
Prekinula sam.
Izasla sam ispred sobe i videla Hoseoka naslonjenog na zid.

Y/N:Hvala..

Hoseok:Nema na cemu.
Otisao je u svoju sobu,a i ja u moju.

Vreme je da se spava.Sta drugo mogu da uradim?
Nista.
Tako je i bilo.Prespavala sam skoro ceo dan,a opet sam odmah zaspala.Ne znam sta se desava sa mnom.

Dok sam ja tako mirno spavala,u toku noci me probudio neciji glasan kasalj.Podigla sam glavu sa jastuka i slusala odakle dolazi.

Izasla sam iz sobe i isla prema mestu odakle dolazi zvuk.
Nasla sam se na velikoj terasi blizu moje sobe.Nisam znala da ovo postoji ovde.Gledala sam po terasi,ali nikoga nema.Kasalj je prest-..

Khm,khm..

Mislim da sam prerano rekla.
Pogledala sam deo od kojeg dolazi zvuk i ugledala Hoseoka.

Y/N:Hoseok..sta radis tu?
Pogledao me je,a njegov pogled me je uplasio.
Njegove oci su crvene.

Y/N:Kako to izgledas?Sta ti je?
Oko sebe ima prazne boce alkohola.

Hoseok:Y/N..jesam te probudio?

Y/N:Pusti to..dodji da popijes malo vode..
Njegov kasalj se nije zaustavljao.

Mogao je da hoda,ali sam ga ipak pomalo pridrzavala da ne bi pao.
Dosli smo do kuhinje.Seo je na stolicu,a ja sam mu dala vode.

Nije mogao da drzi casu,pa je pio iz moje ruke.

Hoseok:Hvala..

Y/N:Nista..sta si radio na terasu u ovo doba?

Hoseok:Nista bitno..nisam mogao da spavam.
Ponovo kaslje.

Y/N:Jesi li bolestan,prehladjen?

Hoseok:Nisam..

Y/N:Zasto toliko kasljes onda?

Hoseok:Ne znam..tako mi naidje ponekad.

Y/N:Nisi isao kod doktora?

Hoseok:Ne.

Y/N:Sutra onda idi kod doktora.Prepisace ti neke lekove za to.

Hoseok:Ne zelim da idem kod doktora.
Ne vredi se sada raspravljati sa njim.Nije sav svoj.

Y/N:Onda ides da spavas sada.

Hoseok:Nema meni spavanja veceras..

Y/N:Pokusaj.

Hoseok:Pokusavam to vec 12 godina..
Prica nepovezano,nista ga ne razumem.

Y/N:Dobro,vidim da ti moras da legnes..
Ponovo sam mu pomogla da odemo do njegove sobe.
Bacila sam ga na krevet i skinula mu cipele.
On je vec skoro zaspao.

Y/N:A kaze nema spavanja..Kako sada?Ne moze da spava u kosulju..ah!
Skinula sam mu kosulju i obukla majicu.
Pogledala sam ga jos jednom i krenula da izadjem,ali me je povukao za ruku i pala sam na njegove grudi.

Lica su nam se skoro dotakla.
Y/N:Sta radis..?

Hoseok:Kuda?

Y/N:Idem u svoju sobu..

Hoseok:Ovo je i tvoja soba,spavaj ovde..
Nekako sam se istrgla iz njegovog zagrljaja.

Y/N:Ti stvarno ne znas sta pricas.

Hoseok:Y/N..ostani ovde.
Sta da radim?

Y/N:Ne mogu da spavam sa tobom na istom krevetu..

Hoseok:Zasto?Ja ti necu nista..
Pogledala sam ga u oci.Ako je ovo onaj decak kojeg znam od malena,onda sam sigurna.Ali sta ako se i u tom smislu promenio?Ali ovaj pogled..isti je kao kada smo bili deca.

Y/N:Dobro..ali ne smes da se okreces ka meni.Jasno?

Hoseok:Jasno.
Otisla sam na drugu stranu i legla.Zatvorila sam oci,i malo nakon toga uspela da zaspem.