rane [ harry styles ]

𝐨𝐬𝐞𝐜𝐚𝐧𝐣𝐚.

IS IT TOO LATE NOW TO SAY SORRY?

・❥・

↱ SARA ↲

" Gem, okej sam, mogu da hodam. ", rekla sam joj kroz osmeh, dok smo izlazile iz auta, a ona pokušavala da me vodi kao malo dete.

Nakon tri dan, konačno sam izašla iz bolnice i kao što je Gemma zamislila, dolazim kod njih da privremenom živim, dok se ne oporavim i dok se kuća ne sredi. Nisam želela ovako nešto, jer znam koliko ću samo patiti, dok ih budem gledala zajedno, ali sam uzela u obzir i druge stvari. Pre svega tu je bio tata, koji se uopšte nije javio od požara. Znala sam dobro da je sama njegova pojava jako bolna, s obzirom na to da je vremena sve manje za ono što on traži, a ja još uvek nisam pronašla izlaz. Upravo ta činjenica me je odvraća od kućnog praga porodice Styles, ali sam bila svesna da im neću naneti tugu niti štetu, već ću ovo nekako rešiti. Makar ja prošla sa posledicama, jer definitivno neću dozvoliti da se Harryju bilo šta dogodi. Koliko god da me nesvesno povredjuje - volim ga i to je jače od mene. To je osećanje koje ne može tek tako da nestane, a posebno ne kada traje već skoro deset godina.

Od jedne obične dečije simpatije, do prve prave ljubavi. Bolne i neuzvraćene.

Kad smo već kod Harryja, došao je u bolnicu zapravo. Gemma mi je ispričala da je jutro nakon požara već bio tu, želeći da me vidi, ali je ona ispunila obećanje koje mi je dala, te je on došao sutradan. Nismo skoro uopšte razgovarali, već smo samo posmatrali jedno drugo krišom. Tu su bili i Anne i Robin, dok je Gemma non stop održavala konverzaciju, te niko nije previše obraćao na stidljive osmehe koje smo razmenjivali.

Stajale smo ispred vrata, dok je Gemma lagano prelazila rukom po mojim ledjima, trudeći se da me ohrabri.

" Svi su uzbudjeni zbog tvog dolaska, jedva su čekali. ", rekla je kroz osmeh.

" Meg je tu? ", odmahnula je glavom, te mi je pao kamen sa srca. Za sada ih neću gledati zajedno.

" Otputovala je juče, no nije ona tema naša. Pa, gospodjice Parker, dobro došli u Vaš trenutni, a vrlo verovatno i budući dom. ", rekla je kroz osmeh, te otvorila vrata. Njene reči su mi izmamile osmeh na lice, a zatim smo ušle u kuću.

U hodniku sam se izula, dok je Gemma ostavila moju torbu sa najbitnijim ličnim stvarima na komodu. Prvo je ona, a zatim sam ja ušla u dnevnu sobu, dok su Anne i Robin već uveliko ustali sa kauča da nas dočekaju.

" Mila moja, dobrodošla. Dobro si? ", upitala me je blago, dok sam se udaljavala od Robina, nakon našeg zagrljaja.

" Dobro sam, sve je u redu. ", osmehnula sam joj se, dok me je ona nežno primila za dlanove, koji su pukom srećom imali opekotine samo na spoljašnjem delu.