rane [ harry styles ]

𝐯𝐫𝐞𝐦𝐞.

JUST A LITTLE BIT OF YOUR HEART
IS ALL I'M ASKING FOR

・❥・

Ponekad razmišljam koliko bi moj život bio bolji, srećniji da ga nisam srela. Možda bih se više smejala, možda bih manje patila. Naučila bih da više volim i poštujem sebe. Koliko god da mi je doneo dobra, možda je ipak bilo malo više tuge, razočaranje, patnje. Ali, sa druge strane ne bih sada osećala kako mi se kroz celo telo širi toplota, dok ga gledam kako se njegove rupice lagano ocrtavaju na njegovim obrazima, dok se osmehuje, a Anne nam prepričava njegovo i Gemmino detinjstvo. Bila bih uskraćena najlepšeg osmeha i magičnih zelenih očiju, koje su me hipnotisale.

Nakon našeg susreta u sobi, nismo ni reč progovorili. Od poljupca je prošlo svega dva dana, ali smo u širokom luku izbegavali jedno drugo. Zapravo, ovo je bilo prvo veče da sam izašla iz sobe i provela uz njih. Misli su mi bile u haosu. Nisam znala zašto je to uradio, da li se kaje i ono najbitnije - da li nešto oseća? Upravo toga sam se i plašila. Samog odgovora. Zato sam odlučila da ćutim i pokušam da zaboravim. Ako je uopšte moguće zaboraviti osećaj njegovih mekih usana na mojima, njegove ruke na mom vratu, a mojih u njegovoj kosi.

Ako je uošte moguće zaboraviti da voliš nekog više nego sebe.

Kao i ja, i sam Harry se trudio na neki način da do našeg razgovora ne dodje. Ipak je njegova devojka na drugom kontinentu, dok on ljubi običnu klinku. On, Harry Styles. Verovatno njegova najveća sramota.

Takodje, večeras se moram suočiti sa sobom. Po prvi put ću videti svoje rane. Večeras konačno skidam zavoje i nastavljam lečenje sa kremama i nadom da će ožiljci nestati što pre. Barem po rukama, jer ovi sa duše neće baš tako skoro. Možda nikad.

Tata se nije javljao uopšte i svi su počeli po malo da sumnjaju. Ja se trudim koliko god mogu da zataškam sve to, da se pravim da ne znam ništa, ali sve odmiče kontroli. Sve klizi iz mojih ruku. Problemi se prelivaju.

" Harry, pogledaj se samo. Bože, koliko si presladak ovde. ", veselo je uzviknula Anne, pokazivajući Harryju album sa slikama. Gemma i ja smo bile na kauču, dok su Anne i Harry sedeli za stolom, te baš i nismo mogle da vidimo slike, iako sam ja imala ogromnu želju da se ponovo, barem na tren, vratim u detinjstvo, u neka srećnija vremena.

" Gemma, vidi nas. Tvoj 5. rodjendan.", slatko se osmehivao, dok je prilazio kauču, sa namerom da pokaže Gemmi sliku. Sam pogled na njegovo vitko telo koje nama ide u susret terao je moje hormone da polude. Nervoza se širila mojim telom. Već u sledećem momentu oštar uzdah se oteo sa mojih usana, nakon što je seo pored mene. Laktovima se oslonio na moja kolena, te je tek tada Gemmi pružio sliku.

Osećala sam kao da pucam po šavovima. Naše oči nisu prestajale da se gledaju. Mogla sam nestati u tom zelenilu. Naša tela su bila i previše blizu, s obzirom da su njegove ruke ostale u istom položaju. Usta su mi bila potpuno suva, dok sam se borila za vazduh. Šmekerski osmeh nije silazio sa njegovog lica, dokazujući mi da ima svu kontrolu nad situacijom.
Svaki naš uzdah me je podsećao na naš poljubac, zagrljaj. Moje ruke su vapile za njegovim telom. Želela sam da dodirne svaki delić njegove kože, da upijem njegov božanstveni miris. Gledao me je tako bezobrazno, terajući svaki mišić u meni da se grči. Osetila sam kako se u kutu mojih očiju pojavljuju suze. Bolelo me je što je sve ovo za njega bila samo čista zabava, dok sam ja umirala za njegovim dodirom.