rane [ harry styles ]

𝐡𝐫𝐚𝐛𝐫𝐨𝐬𝐭.

THE STORY OF MY LIFE

・❥・

"Da li je ikada...", upitao je Harry tako tiho i promuklo, gledajući me direktno u oči, dok je moj pogled bio svuda po sobi. Osim na njemu.

" Da li te je ikad udario? ", pribegavala sam da o tome bilo šta kažem tokom našeg razgovora, ali sada je bio i više nego otvoren, a ja sam bila saterana u ćošak. Na samu pomisao da ću ovo izgovoriti naglas knedla u grlu je rasla, a suze u očima su me pekle. Obećala sam da ću biti iskrena, Harry ovo zaslužuje.

" Da, par puta. ", odgovorih.

Iste sekunde Harry je ispustio glasan izdah kroz zube, dok se njegovo telo potpuno ukočilo. Disao je ubrzano i izgledao tako ljuto. Oči su mu bile zatvorene, a usne stegnute u pravu liniju. Osećala sam da tenzija u meni raste, da će vulkan emocija svakog časa eruptirati. Bilo je težko vraćati se na srećno detinjstvo i lepe uspomene, a još teže prisetiti se mamine smrti i potpunostog razdora.

Harry je naglo ustao sa kreveta, te stao pokraj prozora, nečujno posmatrajući kapljice kiše koje su udarale o staklo. Tanka bela majica bila mu je pripijena uz ledja i odavala je koliko su njegovi mišići bili napeti, koliko je on bio napet. Čvrsto sam stiskala posteljinu na njegovom krevetu, izbacujući tako svoju ljutnju i strah. Ovo je bio veliki korak za mene.

Otvorila sam se nekom, razgovarala sam sa nekim i
to je bio Harry.
Njega sam pustila u svoje mračne odaje, ogolila dušu pred njim, verovala mu. Držala sam se za njega, kao da je moja slamka spasa. Znala sam da me neće izdati. Znala sam da mi neće dozvoliti opet da padnem.

" Koliko dugo? ", mogla sam da se zakunem da je on bio na ivicu suza, glas mu je potpuno drhtao.

Ustala sam, te krenula da mu pridjem, ali sam se ubrzo našla sa njim lice u lice i zapravo uvidela da je istina ono što sam pomislila - plakao je. Oči su mu bile crvene i natečene, pogled potpuno slomljen. Sve što sam držala u sebi krenulo je da izbija površinu, videvši njegove emocije. Donja usna mi je podrhtavala, borila sam se sa sobom da ne vrisnem, da ne jecam, da ne izgubim kontrolu.

" Sve je počelo svega par dana nakon što je mama umrla. Preko noći se promenio, postao novi čovek. Vikao je, lomio sve po kući, udarao me. Mislila sam da je sve to zbog mame, da je zbog njene smrti bio slomljen. Medjutim, počeo je da govori svašta i za nju. Harry, toliko je bilo zlobe i besa u njegovim očima i rečima. Voleo ju je više od svega, govori je da je ona njegova ruža, njegova sreća, ne znam šta se desilo. Koliko su se samo voleli.", poslednju rečenicu da jedva izgovorila, glas je sam nestajao.

Skrenuo je pogled u stranu, a ja sam i dalje nemo gledala u njegovo lice. Vilica mu je bila stisnuta, dok su mu oči bile čvrsto zatvorene. Nemir je ključao u njemu, borio se sa samim sobom, a ja sam u tom momentu želela samo da ga zagrlim, da ga pritisnem iz sebe i da me obuzme njegov miris. Ništa više.