"OSVETOLJUBLJIVI ANĐEO"

33

DRACO POV

Izvadim majicu i hlače iz torbe i bacim na Blaisa. "Dobro,dovoljno si se tetošio. Sad ustani i spremi se jer bježimo odavde." Prekrstim ruke.

On ih podigne zajedno sa stvarima gledajući me zbunjeno. "Bukvalno sam bio u komi i ti mi govoriš da ste me tetošili?"

"Da." Odgovorim. "Sad se oblači. Stari guši me ova ustanova. Ubija me." Sjednem na sečiju.

Napravi kiselu facu i klimne. "Tebi je dosadilo?" Šapne.

"Šta si rekao?" Napravim se da nisam čuo.

"Hej! Nisam se sam bacio u komu." Udari me u srž i da znak da začepim.

Dobra stvar što nije sposoban za akciju je to što mi ne može ništa. Za sad.

Klimnem glavom i podignem prst. "Vidim koju igraš igru. Uživaj ovo vrijeme."

Svuče pidžamu i počne navlačiti hlače dok se smije. "Nisi jedini kojem smeta ovaj prostor." Doda.

Ne kažem ništa na to,već ustanem kada mi pažnju privuku pahulje. Pada snijeg.
Gledam kroz prozor dok pada sve jače i jače.
Pobogu pa ubrzo će i Yule Ball,ujedno i kraj godine.

Okrenem se ka Blaisu i pogledam ga onim pogledom 'nešto smišljam'. Primjeti ga i uozbilji se. "Šta smjeraš?" Spusti ruke niz tijelo.

Smekšam facu i krenem koračati sobom. "Ništa,samo-"

"Znam da je nešto." Ponovi.

"Yule Ball je za 2 dana Blais",priđem mu i trznem ga rukom.

"Jesi ti skrenuo s uma?! Ne mogu ovakav ići."

Pročita mi misli.

Otpuhnem. "Šta ti fali?Zdrav,prav,mlad. Zar ne?" Dodam sa osmijehom.

"I izkomiran." Prekriži ruke.

Prevrnem očima. "Znam da zvuči suludo,ali potrebna nam je zabava. Uostalom,svi ćemo biti s tobom,blizu",trgnem ga za ruku. "Zar ne želiš zaplesati sa Pansy. Uhvatiti je za ruku,poljubiti pa čak i-"

Gurne me od sebe. "Ne možeš me prevariti."

"Vidi ti njega! Sposoban za guranje,a nesposoban za ples sa zgodnom djevojkom,za kojom žudi godinama." Oslonim ruku na bradu kao da razmišljam. "Kako sam čuo od malena. Zar stvarno rizikuješ te godine zbog jedne noći na kojoj se nećeš pojaviti?"

Imam ga.

Razmišlja,šuti i gleda me direktno u oči.
Pristat će.
Uvijek uspije. Sa svima. Dadneš im mamac i tvoji su. Ne volim ovakve manipulacije raditi na dragim osobama,ali što se mora nije teško.

Još par minuta šutnje dok ne pristane. "U redu. Idem."

To!

Potrudim se da izgledam miran. "Tako je Blais",potapšem ga po ramenu. "Bit će nam nezaboravno. Ja sada idem po otpusnicu ti budi spreman."

Budem već na vratima kad kaže. "S kim ti ideš?"

Prespavao je puno,možda i previše da bi mu mogao objasniti situaciju sa mnom i Ellom. Pa mu dadnem prost odgovor.

Okrenem se sa ogromnim osmjehom. "Ellom." I istrčim niz stepenice.

...

"Ulazi Blais." Otvorim mu vrata njegove sobe i oslobodim mu prostora.

"Ne moraš reći dva put." Polako uđe čuvajući se za svaku stvar koja mu je blizu. Ravnoteža mu i nije toliko sjajna,ali popraviće se za dva dana.

Zatvorim vrata za sobom i ostavim njegove stvari pored kreveta. "U redu Blais,ja sada idem. Neko će 100% doći i biti sa tobom,jer ja imam hrpu obaveza." Krenem ka vratima. "Vidimo se Blais."