"OSVETOLJUBLJIVI ANĐEO"

35

Zagleda se u mene bez ijedne riječi. "Objasni mi Draco."

"Ella postaješ paranoična." Ponovo se okrene.

"Možda se braniš tako,al time mi pokazuješ da si kukavica."

To ga razljuti i time prvi put vidim ovoliki bijes u njemu. Njegove oči više nisu plave već su pomješane sa ljutnjom,bijesom. "Da to više nikad nisi rekla!" Počne vikati na mene što me ubije u pojam.

"Koji ti je vrag!" Uzvratim mu.

"Još jednom reci da sam kukavica i neće ti-"

Podignem prst i stvorim mu se pred facom. "Ovo ti je zadnji put da se dereš na mene! Ne možeš mi prijetiti Draco! Pokušala sam ti se otvoriti,a ti si se jedino fokusirao na jednu jebenu stvar. Što mi dokazuješ da jesi kukavica."

Iako sam bila blizu zida on me gurne na njega zablokrajući mi izlaz svojim rukama oko mene. "Ovo nije otvaranje ovo je vrijeđanje!" Nastavi vikati i ubacivati mi se u facu.

Nešto što najviše mrzim,pored nasilja,je kada neko galami na mene. Da sam ga pustila još minutu da se istresa na mene zaplakala bih.

Izmigoljim ruku i zamahnem je prema njegovom obrazu. Glava mu se okrene na suprotnu stranu te mu se obraz odma zacrveni. Ruke spusti niz tijelo i pogleda me.

"Koji ti je vrag više!" Kažem prva. "Pokušala sam ti reći svoju muku,rekao si da ćeš pomoći. Nisi se mogao fokusirati na nekog sem da misliš na sebe. Mislila sam da si se promjenio. Ali ne. Dracu Malfoyu je poniženje misliti na druge osim na sebe." Ne kaže ništa.

Obraz mu se sve više crveni,dok mu se oči vračaju na normalnu boju.

Očekujem da mi kaže nešto suprotno od mojim misli. Sačekam još minutu nadajući se da će reći nešto.

Ništa.

Minutu provedemo gledajući se. Poput nasukalih brodolomaca. Umorni i napaćeni.

"Reci nešto." Promuklo prozborim,sada hvatajući njegov pogled koji bježi na pod.

Na to mi samo maše glavom.

"Draco reci nešto." Trgnem ga za ramena i shvatim da je to to.

Pustim ga i prođem pored njega do fotelje. "Draco idi."

To ga vjerovatno primami,okrene se pa čak i nešto kaže. "Molim?"

"Idi." Ne gledam ga. Ne smijem.

"Neću."

"Rekla sam ti da ideš",ton mi je i dalje u normali.

"Ja sam rekao da neću."

Iznervira me do bola. Ima hrabrosti se derati na mene,prijetiti mi i na kraju odluči ne prihvatiti moju odluku.

Ustanem i viknem. "Kako ne shvataš više. Rekla sam ti da ideš! Zar ti stvarno moram govoriti više puta. Vidiš da ovo nigdje ne ide. Pokušala sam pričati s tobom,pristao si. Iako si znao da imam suprotno mišljenje o tvojoj porodici. Pristao si! Pa si posustao. Pustio si da te slabost prevlada."

Izignoriše sve ove stvari i samo kaže. "Šta time želiš reći?" Glas mu je promuko.

Udahnem duboko dobro znajući da će me boliti. Svjesno znajući da mogu izgubiti sestru i njega. "Ne želim te Draco."

Da mogu reći kako izgleda rekla bih. Ali previše se desilo u jednoj minuti. "Molim?" Progovori.

"Ne želim te više vidjeti Draco."

"Šta pričaš",stane ispred mene uzimajući mi bradu ispravljajući je prema sebi. "Ne želiš to. Samo si bijesna."

"Itekako sam bijesna,ali znam šta želim." Lažem.