Samo Budi Tu❕❕❕

18. Sudbina je umešala prste (editovano)

                         

„Retki su oni među nama, koji dožive i prepoznaju onaj jedan, mali ali značajan trenutaka, kada nešto klikne u glavi i sve se postavi na svoje mesto. Sklope se svi delovi slagalice i odjednom , sa jasnoćom vidite šta je to za šta ste predodređeni."

Tara je bila jedna od te nekolicine retkih srećnika.

Nije išla na posao u ponedeljak posle škole pa je sa Natašom ponovo posetila sigurnu kuću.

Holi je ovaj put nije dočekala na vratima, takav doček izgleda zaslužuje samo Aleksei! Upoznala je mnogo novih žena nažalost. To je samo pokazivalo koliko njih nije sigurno u sopstvenoj kući pa moraju na drugom mestu tražiti utočište.

Najgore od svega je to što su skoro sve bile sa decom.

Tari je Nataša rekla da je to možda i jedini razlog zbog kog te žene i potraže pomoć, to što su i deca ili zlostavljanja ili toliko uplašena gledajući šta se dešava u kući da imaju psihičke posledice.

Ni jedna od njih nije posle prvog šamara, niti čak posle prvih pravih batina pokupila svoju decu i otišla zauvek od nasilnika. Ne, većina je čekala da dođe do granice kada se boje za svoj ili za život svoje dece.

Tara nije mogla da se ne pita zašto, pa je dok je sedela na terasi i gledala kako se Holi igra u dvorištu pitala Andreu, njenu mamu.

Andrea joj je postiđeno, kao da je ona nešto loše uradila, ne gledajući je u oči rekla kako su batine počele već na samom početku braka. Odmah posle dolaska deteta, jer je Andrea morala da podeli svoju pažnju između Holi i njenog oca a on to nije želeo.

Čovek je bio ljubomoran i na sopstveno dete, koji je to bolesnik. Pomislila je Tara.

„Ne razumem, zašto nisi otišla? Zašto ga nisi prijavila? Bilo šta ali ne dopustiti mu da nastavi sa tim!!!" Pitala je Tara prekidajući je.

Holi je imala oko pet godina što znači da je i zlostavljanje trajalo najmanje toliko.

„Šta te je nateralo da se napokon odlučiš na ovaj korak?" pitala je Tara tiho, skoro ne želeći čuti odgovor i pogledala prema zaigranoj devojčici.

„Nije valjda.....???"

„Aleksei!" rekla je Andrea.

Tara se zbunila, i u trenutku čak pogledala prema ulici. „Šta Aleksei?"

Andrea joj je objasnila da je njen suprug Trevor, radio kao vozač za firmu koja je dovozila piće u "Hellgate". On, propalica kakav je bio želeo je zaraditi i sa strane pa je nekoliko sanduk viskija ostavio za sebe. Mislio je valjda da niko neće primetiti. U stvari, očigledno nije uopšte mislio.

„Naravno, imao je i tu nesreću da naleti na Alekseia, a on izgleda nije neko ko se da tako lako prevariti!" Zamišljeno, gledajući ispred sebe rekla je Andrea.

Tara je strpljivo čekala nastavak priče, s vremena na vreme bacajući pogled ka devojčici koja se bezbrižno ljuljala nedaleko od njih. I dalje joj nije bilo jasno na koji način im je pomogao.

Andrea je nastavila sa pričom koja je bila tipičan primer poslovice, "Sreća u nesreći."

/.../Aleksi je odlučio posetiti Trevora lično kada je saznao za krađu, i došao je u njihovu kuću baš u trenutku kada su Trevorove pesnice imale randevu sa Andreinim licem, jedan od mnogih toga jutra.