30. Prvi sastanak (editovano)

14.7K 640 36
                                    

          

              „Šta obući, šta naručiti, o čemu pričati, kako se ponašati??? Jedino u čemu ozbiljno možete pogrešiti je izbor osobe prekoputa, sve drugo je nebitno!"



„Tara, sedi molim te, moramo da razgovaramo."

Tara je iznenađeno pogledala u Alekseia. Stajali su u boravku Ivanovih i on je sedajući na trosed njoj rukom pokazao da sedne pored njega.

Bio je veoma ozbiljan i ton njegovog glasa joj se nije dopadao ni najmanje. Proteklih par dana su proveli zajedno skoro po ceo dan i noć, jer je insistirao da je ne ostavlja dok se sasvim ne oporavi, na njenu veliku radost, pa je sada već mogla da prepozna njegovo raspoloženje.

Sa nekim ružnim osećajem u dnu stomaka, spustila se pored njega i prateći njegove pokrete okrenula se licem ka njegovom i duboko udahnula pripremajući se za šta god je čeka. Pogledala ga je u oči i klimnula glavom skoro neprimetno dajući mu do znanja da je spremna i da počne što je on odmah i uradio.

„Poznajemo se već par meseci i veoma brzo smo kliknuli i povezali se. Neki bi možda rekli i prebrzo ali to sada nije važno. Ono što je važno je to da,....sranje, ne znam kako ovo da ti kažem."

Rukom je prošao kroz kosu i nastavio sa pričom ne obraćajući pažnju ili ne primećujući Tarino lomljenje prstiju i skoro divljačko nervozno griženje donje usne.

„Prilično sam intimno upoznat sa unutrašnjošću tvojih usta, znam kako izgledaš kada plačeš, smeješ se, kada si bolesna i kada si na vrhuncu. Opipao sam skoro svaki delić tvoga tela, spavao sam sa tobom u krevetu ali...," zastao je na trenutak, duboko udahnuo pa nastavio:

„...još nikada te nisam izveo na pravi sastanak pa sam mislio, smatraj me staromodnim ali možda bi trebali napokon i taj deo da obavimo? Šta misliš?"

Završio je i pogledao je sa razigranim i pomalo vragolastim izrazom na licu ali i dalje pokušavajući glumiti ozbiljnost.

„Šta mislim, šta mislim? Ti nisi normalan!!! Eto šta mislim!"

Tara je skočila sa troseda vičući i udarila ga šakom u rame dok se on kezio, zadovoljan time što je uspeo da je prevari.

„Crkla sam od straha, mislila sam da ili raskidaš sa mnom ili želiš da me zaprosiš. Ne znam čega sam se više prepala?"

„Koji si ti ludak!"

Aleksei se počeo smejati i povukao je ka sebi u krilo.

„Malena,...ti zaista znaš da spustiš čoveku. Zar ti je pomisao na brak sa mnom toliko odbojna?" Pitao je stavljajući obe ruke na svoje grudi glumeći razočaranost i povređenost.

„Za tvoju informaciju, mene smatraju za veoma poželjnog kandidata ali doduše, ti si tri dana imala temperaturu pa moguće da ti je sve malo zbrkano u glavi. Nadoći će ti sve vremenom." Nastavio je a Tara je prevrnula očima i komentarisala: „Nemoj da laskaš sebi. Verovatno bih i ja mogla da nađem nekolicinu njih koji bi mene smatrali poželjnom."

Nije do kraja ni završila rečenicu kada je Aleksei primakao svoje usne njenom uhu, prešao vrhom jezika po njemu a onda prošaputao: „Mislim da možeš da osetiš da sam ja jedan od njih."

Počeo je prelaziti rukama nežno, senzualno po njenom licu i vratu a onda počeo usnama da prelazi isti taj put i Tara je osetila da se u njoj javlja već dobro poznati osećaj i da njeno telo počinje uobičajeno reagovati na Aleksei i njegove dodire.

Samo Budi Tu❕❕❕Opowieści tętniące życiem. Odkryj je teraz