Kada Tara Martin na pragu svog osamnaestog rođendana upozna svoju, ko zna koju po redu hraniteljsku porodicu, odjednom, budućnost više ne izgleda tako tmurno. Divna porodica i fantastični prijatelji su sve što joj je nedostajalo proteklih godina. K...
"Planirao sam ovo da ostavim za neki drugi put ali danas mi je javljeno da je gotovo pa...". Aleksei je ostavio nastavak da visi u vazduhu, pružajući joj kutiju i usput podižući poklopac.
"Rečit kao i uvek," nervozno se osmehujući komentarisala je i gledala u crnu plišanu kutiju sa velikom dozom uzbuđenja, i podjednakom dozom panike jer nije bila sigurna šta će ugledati kad je otvori. Srce je počelo da joj ubrzano lupa i mozak je radio dvesta na sat stvarajući u mislima moguće scenarije.
Verovala je da nije u pitanju prsten ali opet, ko zna šta je njemu palo na pamet. Kada je napokon ugledala unutrašnjost, podigla je pogled ka Aleksejevom licu i zagledala se u njegove oči koje su je netremice posmatrale prateći njenu reakciju sa zanimanjem ali i malom dozom nesigurnosti.
Pa zar je i jednog trenutka mogao pomisliti da joj se neće dopasti?
"Predivna je!"
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ne krijući ogroman osmeh zadovoljstva, poljubila ga je jednom, brzinski, jedva se suzdržavajući da poput deteta ne počne tapšati rukama od uzbuđenja. Iz njegovih ruku je skoro otela kutiju, što je kod Alekseia izazvalo smeh, i izvadila prelepu narukvicu koja se u njoj nalazila.
Ručno rađena od sjajne platine, sa svetlo rozim perlama koje začudo nisu delovale dečije već delikatno i ženstveno. Sa nekoliko tamno rozih i crnih kamenčića na platinastoj podlozi koji su davali dozu luksuza i koji su se presijavali na svetlu privlačeći pažnju na sebe. Ukrašena sa tri mala dodatna platinasta priveska savršenog izgleda, koji su imala posebno značenje i koji su čim ih je ugledala, Tari izazvali suze u očima.
"Ovo je specijalna porudžbina, zar ne?" Drhtavim glasom je pitala, prstima prelazeći po privescima koji će za ostatak sveta verovatno izgledati pomalo čudno i nepotrebno na ovakvoj delikatnoj narukvici ali za Taru bili njen najlepši i najznačajniji deo.
Aleksei je nežno uzeo narukvicu i stavljajući joj je oko zgloba desne ruke, dodirujući dva priveska, prvi u obliku metka koji se nalazio sa jedne i drugi u obliku noža sa druge strane, prokomentarisao ih rečima: "Oboje nosimo ožiljke upravo od ovih predmeta i ma koliko oni bili bolni za podsećanje, ujedno su i deo naše prošlosti. Metak je za mene podsetnik tvoje snage i hrabrosti. Nadam se da nisam preterao sa tim?"Pitao je Aleksei podižući pogled ka Tarinom licu.
