Scenarista

︎︎ ▮▮▮▮▯

︎︎Ⅳ ｄｅｏ
Ｋａｄａｒ ｓｍｒｔｉ

𝙿𝚘𝚌̌𝚎𝚝𝚊𝚔 𝚊𝚟𝚐𝚞𝚜𝚝𝚊 - 𝟸𝟶𝟶𝟸.

Sećanja na izgubljenu pripadnost.

Ožiljak. Trajan, a takav mi se dopao, samo dok sam ga krojio.
Bio sam dete tada, u glavi, a desilo se pre svega nekoliko minuta.
Već se kajem?
Ožiljak. Trag na koži i ti na duši.

Boliš i gorim, toliko te nemam, a još jače te volim - Scenaristkinja o odabranoj sudbini.

⊰ Rᴇᴢɪᴅᴇɴᴄɪᴊᴀ Vᴀʟɪɴ ⊱

Sekunde, sati, dani, prošli su dok činjenicu o nedostatku mog mirisa komfora, odmah izvan zidina doma, nisam razumeo pod detaljima.

𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : Pričaj.

Kod kuće smo sami, majka i ja, kako je i najčešće.
Sedi za stolom, sa šahovskom tablom ispred sebe.

𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : Od kako smo se vratili, sve je čistno, nije li?

Strah jer zna, bes jer ćuti.

𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Moraš biti precizniji, sine.
𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : Šta si napravila sa dvorištem dok sam bio u Oslu? Pomislio sam da je miris oslabio, ali ga uopšte nema.
𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Štitila tebe.

Ponovo?

𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : Ama objasni mi šta si uradila!
𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Počistila sam dvorište, ali to nije ono što tebe zanima, zar ne?
𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : Ruža mi deluje zdravo. Znaš već.
𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Znam da je grad i šire u poteri za tobom, ipak, ti si sposoban, naučen, zaštićen bližnjima i svojim šarmom, ne? Nisi drugačiji od ljudi o kojima američki produceri prave dokumentarce. Savršen kriminal.

Pomerila je figuru crnog lovca na mesto najotvorenijeg belog pijuna.

𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Tako nanosiš bol nezaštićenim individuama, dok si još uvek pod staklenim zvonom. *pomera kraljicu* Niko ti ništa ne može. Pijuni na tvojoj strani te isuviše dobro štite.
𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : *ruši figure* Nerviraš me ovom predstavom.
𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : *zatvara kutiju* Ja samo još uvek ne znam 𝘻𝘢𝘴̌𝘵𝘰. Dobar je osećaj? Je li to sve? Nagoni?
𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : Šta uopšte znaš o tome? *smeje se* A, da. Ti si upravo tabla očevim nagonima. Ti si, ništa manje, pijun.
𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Ali sam pijun na tvom polju. *ustaje* Ja nikada nikome nisam oduzela život, stoga shvatam zašto misliš da te ne razumem.
𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : I u pravu sam.
𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Hoće li ti to verovanje išta pomoći?
𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : A kako si shvatila sve?
𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Videla sam te, jednom, pre par meseci. To mi nije dovoljno, želim znati tvoje motive.
𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : Kako da znam da si na mom polju?
𝗞𝗮𝗶𝘁𝗼𝗿𝗶𝗻𝗮 : Štitim te, obećavam.

•

Dan je išao svojim tokom.
Navečer, otišao sam u sobu u potrazi za, predugo nedostižnim, snovima, gledajući u nedvoršeni portret moje prve glumice i trag prosutog vina po njemu.

𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : *uzima sliku*

Miris lima u srži suvog cinabarita.
Na papiru njeno lice, polovično i praznina, a na licu deo neznanca najtamnijih crvenih nijansi.

𝗞𝗮𝗿𝗮𝗱𝗼𝗸 : *briše sliku* Ne skida se...

Krv je već upila u papir, no mrlja nije velika - uveravam sebe jer je ne želim ispočetka slikati.
Ova slika bila je izvedena iz sna koji nam je toliko promenio živote, a neću ga ponovo sanjati, neće isto čudo doneti.