Čuveni Had

II Krug

Jurnuo je podzemni bestočkaš kroz šupljinu i već nazire se drugi ulaz. Morao je stati. Vetrovi su duvali. Nesnosan bes u njima zaustavljao je silinu voza. Odavde ga noge nose. Dva duboka plavetnila na vrhu tela u koštanoj lopti preplavila su zrna gradivnih jedinica stakla koje su vetrovi nosili i oduzimali mu još jedno čulo. Sluh. Očistivši svoje beonjače ispred kapije ugleda još jedan sud. Pomislio je: "Koliko ih je?". Svuda mu se sudi. Sudilo mu se i za života, sudi mu se i nakon. Ali ovaj sud bio je drugačiji. Predstavljao ga je sin Zevsa i Evrope. Legendarni kralj Krita i Pasifajin muž. Za Atinjane on je bio sinonim za okrutnost, bezdušništvo i tiraniju. Veličanstveni Minos. Grešnički sudija koji određuje šta će dalje sa grešničkim dušama. Odlučuje u koji krug pakla će ih baciti na osnovu svršenih grehova. Sa ove stanice svoj put ne nastavljaju požudnici. Humanoidi koji nisu mogli da obuzdaju svoje strasti u toku zemaljskog života, već su bili nošeni njima poput peska kojeg besan vetar diže u visinu. U drugom krugu nalazi se more duša i duvaju neprestani vetrovi. Ti vetrovi su toliko jako da se grešnici stalno sudaraju i nošeni su njima isto kao što su u zemaljskom životu bili nošeni strastima. Fijuci su toliko jaki da su grešnicima uskratili čulo sluha a uskraćena ga je ostala čak i zemaljska boginja, Kleopatra. Ulrih je izašao na ovoj stanici, osuđen da iskusi svaku.