Čuveni Had

V Krug

Stigavši do obale osetio je vreo udarac po plećima. Bio je toliko vreo da ga je pržio i ostavljao mu belege. Ta vrelina ga je primorala da uskoči u reku. Za njegove opekotine bio je to raj a ne paklena reka. Svuda oko njega izvirali su mehurići koje su stvarali krici mrzovoljnika koji su bili potopljeni u reci. Preplivavši reku, izašao je na susednu obalu. Svuda oko njega bili su besni divljaci koji se neprestano ranjavaju kandžama i kidajući grla viču, dok na obalama stoje demoni koji ih bičuju i teraju ih da neprestano preplivavaju reku. Sada mu je bilo jasno da ga je demonski bič ošinuo po grbači.

Po predanju u reku Stiks su umočili Ahila držeći ga za pete i tako mu obezbedili besmrtnost, a pošto mu pete nisu bile potopljene one mu bivaju slabost. Znavši to Ulrih je sada bio skoro pa potpuno siguran da je besmrtan, ali svestan težine tog nazovimo blagoslova i smatrao je glupima ljude koji su Ahilu petu ostavili nepotopljenu.