Karta za pakao

13

-"Stigao sam"

Glasila je poruka tacno u sekundi kada je rekao da ce doci. Obavjestila sam Mateja da idemo, a on nikad veselije ne krene da trci niz stepenice.

Cekao nas je ispred auta, valjda bi i ludi provalio da su dva opasno skupa stajala jedan ispred jedan iza njega kada se parkirao. Njegova pratnja mi tek sad zapadne za oci.

Matej ganje zagrlio snazno, a ja mu prizim ruku koju on prihvati i sekund kasnije primakne svojim usnama. Crvena sam u lice, valjda jer nisam izbacila iz glave san koji nisam smjela da priznam cak ni Teoni.

-" Mama bas i ne voli fudbal"

Zapoceo je moj sin. Dok me Dante pogleda sa smijesom na licu.

-" Da li ce mladom gospodinu smetati da ja i mama odemo negde na pice dok on zavrsi trening, cisto da i mami bude  lijepo danas"

-" Naravno, zapravo bilo bi mi zao da je mami dosadno... Ne voli toliko trening da gleda. Mislim ona se trudi zbig mene"

Moj sin laze, naravno da laze i mislim da i Dante to vidi, njemu to odgovara ocigledno pa je odmah pristao da igra koju je Matej zapoceo.

-" Dante ne trebas se muciti i ovo sto radis je previse"

-" Meni odgovara"

Ostavili smo Mateja pred stadion, a Dante se sada okrene ka meni gledajuci me kao da sam milion dolara.

-" Jesi provalila da je ovo bio nas dogovor?"

Nasmijao se slatko, dok ja skrecem pogled u stranu.

-" Kad ces shvatiti da te ne zelim blizu sebe i svog sina"

Nekako je zalutao nakon mog pitanja praveci tisinu u autu. Osjetim se nekako cudno i cijelo tijelo mi zatrhti kad ne cujem odgovor.

-" Koji ti je omiljeni restoran?"

-" Bilo gde, Za sat i 30 minuta ce Matej zavrsiti"

-" Znam kad ce zavrsiti... To nije odgovor na moje pitanje"

-" izgleda da ni to neces dobiti kao ni ja odgovor"

Nasmijao se slatko, nakon cega nam se auto zaustavi nedaleko od restorana na pislednjem spratu nebodera. Usla sam u lift, a nekim cudom guzve nije bilo. Bili smo samo ja i on ispred lifta.

-" Odustacu od tebe kad uradim sve, a ti opet ne pozelis da sam pored tebe"

Rekao je cim se lift zatvori. Okrenuo se ka meni i napravio korak koji mene natjera da udarim isto i time se pribijem uz deo lifta ledjima

-" Ne zelim te pored sebe"

Spustio je glavu do mog uha, njezno dodirujuci predeo izmedju vrata i vilice

-" tvoji obrazi i oci mi ne govore tako Ema... Jedva cekam da me molis da nikada ne prestanem. A ja cu se potruditi da to bude uskoro"

Vrata lifta se otvore, a konobar procisti grlo kako bi dao doznanja da smo stigli. Odvojio se od mene i uzeo moju ruku. Isprepletao je prste.

-" Dobro dosli gospodine Alvarez i gospodjo Stone izvolite ovuda..."

kad krenemo prema vratima, uvijek krcat restoran gde se rezervacija ceka vjecno  bio je prazan.

-" Hocu da uzivas u pogledu bez znatizeljnih pogleda"

Neminovno je da Dantea zna mnogo ljudi, svaki sekund neko novi bi mu se javio.

-" Nisi valjda..."

Rekla sam po malo zbunjeno

-" jesam,  restoran je samo nas... Moj vozac ce dovesti Mateja kod nas, ne brini bice pratnja za njima. Mora i on nesto da gricne"

-" Zasto sve ovo radis?"

Nikada nista slicno nisam dozivljela.

-" Otvoren sam kao i uvijek... Radim ovo jer te zelim u svom zivotu i  uradicu sve samo da mi das sansu"