Karta za pakao

15

Sjedeo sam u svoju kancelariju, slusao sam izvjestaj koji je Elmin detaljno pripremio. Nisam bio tu, dok ne cujem kucanje na vratima.

-" Dobar dan"

Njen glas mi da snagu da pogledam ka vratima.

-" Nadam se da ne kasnim"

-" Ne kasnis, izvoli"

Nisam progovorio ni rijec, cutao sam i gledao u nju kao da mi treba samo malo mira. Gledala je u mene potom u Elmina, potom opet u mene.

***

Nekako zacudjeno pocnemo sastanak, a nisam ni ocekivala da ce on biti ovako tih. Nesto ga muci, a to vjerovato nije moj problem.

-" Elmine mozemo li to neki drugi dan"

Rekao je  nekako nervozno upravljajuci se iz stolicu.

-" slazem se sa tobom, zavrsi sam projekat"

-" ali"

-" Ali? Nema ali zavrsi projekat"

Pogledala sam inenadjeno, potom spustim pogled dok on izdahnem vazduh.

-" U redu, dovidjenja"

Neki osjecaj u meni da ostanem mi nije dozvoljavao da idem, htela sam da pitam bar je li dobro.

-" Nije moja stvar ali  da li si dobro"

Iznenadjeno pogleda ka meni, nekako mjenjajuci strog izraz lica u sekundi.

-" Pitas me jer te zanima ili samo eto jer je ljudski..."

-"Zanima me..."

-" Nisam spavao, voleo bih samo 2 sata sna da bih mogao funkcionisati"

-" poslovi podzemlja?"

Nekako osjetim da nece da me laze, da je ranjiv i da samo hoce malo mira. Klimuo je potvrdno glavom.
Ustao se i prosao do kozne ugaone u cosku kancelarij, te kao da sa nekim premisljanjem u glavi pogleda u mene.

-" Treba mi malo osjecaja  za zagrljaj, malo ojecaja sako da si tu. Ne ocekujem od tebe nista vise. Razumecu ako ne zelis, samo danas nisam najsjajniji"

Lomio se kao prut, tako snazan, a tako ranjiv ispred mene. Skinula sam svoje stikle pokupila  svoj dugacki mantil i  sjela pored njega.

-" Mogu li znati sta ti je?"

-" pile, sve sto treba je da si tu danas, najbolje je da ne znas nista radi svoje sigurnosti  i zato samo budi tu"

Podigla sam noge tako sa napravim mjesta za njega. Potapsala krilo

-" Ajde lezi da spavas malo"

-" Jesi sigurna da mozes?"

-" plasis me Dante, voljela bih da te nikada nisam srela ali jesam i zato necu te pustiti samog"

Svoje ruke je uplela u njegovu kosu, prelazila je prstima po njoj te nesvjesno ode i do njegovih obraza. Nije marila, dodirivala je najljepse lice na svetu iako nije pitala za dozvolu.

-"Pile znam da nisam sjajan, da bi bilo najbolje da me se klonis ali ne mogu da te pustim."

-" Plasim te se"

Rekla sam iskreno dok on njezno uzme moju ruku i poljubi je dok oci drzi zatvorene

-" Ti si jedina osoba na ovom svijetu koja ne treba da me se plasi. Matej i ti kad tad cete biti moja porodica"

-" Nisam spremna na to, da imam nekog u svom zivotu"

-" Reci mi pile, da li je Anton bio dobar muz i otac"

Osjetio je kako sam zadrhtala na to pitanje.

-"Nije... nije ni najmanje."

-" Onda zasluzujes nekog ko ce  to biti. Bicu najbolja verzija sebe za tebe i tvog sina samo kad mi dooustis da to budem"

-" Ne zelim te u svom zivotu"

Jedva sam izgovorila davajuci doznanja da necu promjeniti kisljenje, a on se samo blago nasmije.

-" Malo pile da sam odustajao od svega sto hocu ne bih bio gde jesam..."

-" spavaj"

Tu je nastala tisina koja je i mene savladala.

****
Danas malko zbrkan dan, haotican 🤣 ali evo me