Karta za pakao

17

Ceo dan mi se  Matej nije javljao  pocela sam da panicim jer Teone nije bilo ovo jutro da me smiri. Zaboravila sam Dantea za sekund pokusavajuci mali milion puta da dobijem sina.

-" Zasto ne mogu da te dobijem!?"

Vrisnula je zadihano na mene dok joj oci suze.

-" Zovem Mateju celo juteo, sta se desava?

-" Paulo mi je rekao da je otisao sa svojim ocem?"

Antonova slika mi proleti glavom, a noge se same osjeku.

-" Kako mislis?"

-" Rekao je Paulu samo zovi mamu i reci joj da je otac dosao po mene"

*
Teona je pokusala da smiri njen plac no nije uspjevala. Ona nije znala sta da radi. Gde da ide... pozvala je Direktora i rekla da hitno mora u Portugal.  Nisu joj postavljali pitanja, a i da su ne bi znala objasniti.

-" Izgleda da su avionom krenuli za Francusu angazivala sam sve da provjere granicu, da zaustave auta od nase granice. Uradicu sve sto mogu"

Njeno srce je gorelo, ruke su drhtale tako da nije mogla ni da se podpomogme da ustane. 

-" Molim te dodji sebi, dacu sve od sebe samo dodji sebi"

Nije znala gde da krene, kako da pocne, sta da uradi. Spakovala je svoje stvari, pokusavala je da na bilo koji nacin dobije Mateja ali znala je duboko u sebi da od toga nema nista.

-" Idemo zajedno u francusku, ti znas gde se sta nalazi trazicemo ga"

-" Policuja je tamo na njegovoj strani, nista nam nece pomoci cak ce nas odvesti do njega sa lisicama"

Rekla je jasno stavljajuci doznanja da od toga nema nista.

-" Imam ideju, ali..."

-" staa?"

Rekla je kao svoju poslednju slamku spasa

-" Zovi Dantea, reci mu"

****

-" Molim?"

Polu pospan glas se javi sa druge strane, dok ona zajeca nekontrolisci se

-" pile, jesi li u redu?"

-" Dante mozes li da dodjes?"

Plakala je sa druge strane telefona, a kada zacuje strog muski glas  " Dante rizicno je da ustajes ne smijes" osjeti jaku bol u stomaku.

-" Mogu pile, mogu za 5 minuta sam tu"

Prekinuo je poziv dok ona pogleda sa nadom u ocima ka Teoni. Nije mogla da zna da je Danteova rana pocela da se inficira i da je danima lezao boreci se  za zivot jos pritom vodeci racuna o dzelatu svojih roditelja.  Jedva je juce otvorio oci, a na njen poziv, na njen uplakan glas ustao je isti tren.

-" Bicu dobro doktore"

-" Neces biti dobro! Shvatas li u sta se upustas"

-" da li bi bi radi svoje zene i djeteta zrtvovali svoj zivot?"

Bilo je sve sto kaze dok se uz jaku bol oblacio. Njegovi ljudi su ga cekali ispred, po malo uplaseni jer  je jedva hodao. Nisu mu nista,  a opet ih je voljeo.

-" Idemo do Eme"

Auta krenu  za njim, brzo vozeci po gradu. 

-" Vas doktor vas moli da pazite na konce"

Klimnio je glavom te pojuri ka njenim vratima.  Pokucao je, a Teona se pojavi ispred njega.

-" gde je Ema"

usao je  u njen stan zaticuci je na podu kako place, kada ga ugleda blijedog  ne shvati odmah, ali krv na majici koju je nosio bila je i vise nego uocljiva.

-" Sta se dogodilo?"

Pitala je uplakano dok on skupi svu snagu da sjedne ispred nje.

-" Zasto places pile?"