•Prva prica serijala "Kombinacije"
Još jedna kratka i slatka romansa.♥️🥰Krecemo u novu avanturu. Uživajte !
On mlađi ona starija.
On džentlmen a ona dama.
Pa kakva je ovo kombinacija?😂
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Gledam u vrata koja je vec odavno zatvorena i pokušavam da shvatim šta se dogodilo.
" On je mene uštinuo ."- podignem ruku i stavim je na svoj obraz dok mi telo drhti od uzbuđenja.
- Bože dragi ovaj Kneževic je pravi komad- bez kucanja i najave Verica uđe u moj ured sa osmehom.
- Ha?- pogledam je potpuno izgubljena.
- Šta je bilo Vanja ?- pogleda me zabrinuto.
- Ništa samo sam se zamislila- obiđem sto i sednem u fotelju.
- Dali ti je dobro dušo lice ti gori?
- Uf- puhnem nervozno a ona pocne da se smeje.
- Nije smešno Verice ja sam zbunjena.
- I zaljubljena- nadoveže se
- Mlađi je od mene.
- Nisam primetila.
- Tri godine .
- Ne vidim problem u tome.
Nadmetale bi se do sutra jer ona na sve ima odgovor. Verica je žena koja ima pedeset godina ali je vrlo savremena i bez dlake na jeziku. Uvek kaže ono što misli bez ustrucavanja i to cenim kod nje ali ovaj put bi mi više godilo da ne kaže ništa.
- Pusti logiku i razmišljanje po strani i vodi se srcem ono jedino zna pravi put- pogleda me utešno pa se vrati na svoje radno mesto.
Uspela sam nekako da preguram i ovaj dan. Znam da me želi videla sam mu to u ocima,osetila sam to u njegovom dodiru ali nemogu da se opustim i da ucinim prvi korak ka njemu. Možda kada sazna koliko imam godina to ce ga odbiti od mene. Kako se toga ranije nisam setila? Tako je reci cu mu koliko imam godina i on ce daodustane.
Zvono na vratima se oglasi i ustanem da otvorim jer su stigle Dijana i Dunja. Ulaze u stan i zauzimaju svoja mesta.
- Oooo cvece- uzvikne Dijana oduševljeno.
- Veljko mi ga je poklonio danas u znak zahvalnosti.
- Ooooo!- ovaj put se oglasi Dunja i pocne da se kikoti.
- Gospodin Kneževic je pravi džentlmen zar ne Dunja?
- Tako izgleda - potvrdi.
- Ko bi rekao ...
- Dosta!- iznerviram se jer se oni sprdaju sa ovom situacijom.
- Zašto se ljutiš? Nismo rekle ništa loše.
- Pozvao me je na otvaranju firme u subotu i nije prihvatio odbijanje. Rekao mi je da povedem koga hocu sa sobom ali ni jedna od vas dve nije slobodna i moram da idem sama.
- Pa poznaješ njega ja sam sigurna da te on nece ostaviti samu ni na tren- uz vrtoglavi osmeh se ubaci Dunja.
- Vas ovo zabavja zar ne?
- Vidi previše si nervozna i opterecuješ se sa nebitnim stvarima. Jasno je da ti se sviđa i da si odlepila za njim a takođe i da se ti njemu sviđaš a to je jedino bitno u svemu ovome. Jebeš godine Vanja zgrabi ga i ne puštaj ga nikad više.
- Ma ja to sebi kažem svaki put ali kada ga vidim nemogu ništa da uradim.
- Onda prestani da se opireš i prepusti mu se. Pusti da on uradi prvi korak ka tebi a ti spusti gard i prihvati ga. Jednom se živi nemoj da dopustiš da te nesugrnost savlada. Uostalom Veljko ti baš pristaje uopšte se ne vidi razlika između vas cak što više ponaša se zrelije od tebe- da Dunja svoj zakljucak.
- Moram i ja da ga upoznam ovo je nedopustivo. Moram da vidim kakav je to frajer cim si za njim izgubila glavu još od prvog dana- pobuni se Dijana i nasmeje nas.
Petak je prošao uobicajno. Nakon što sam završila sve obaveze za ovu radnu sedmicu uputila sam se u stan. Na pola puta sam se predomislila i odlucila da odem i da kupim neku novu haljinu za sutra. Imam ih hrpu ali želela sam nešto drugacije, osvežavajuce ,nešto što ce ga ostaviti bez daha. Prošla sam niz nekoliko radnji sve dok nisam pronašla ono što sam zamislila. Nakon kupovine napokon sam stigla u stan. Dijana je otišla u posetu kod roditelje a Dunja je na neko predavanje u vezi finansija u drugom gradu tako da veceras sam sama.
San mi nije dolazio na oci citavu noc. Tek sam pre jutra uspela da zaspim i da otspavam par sati i to je bilo sve. Ipak nisam se osecala umorno cak naprotiv bila sam puna energije.
Popila sam kafu i napravila sebi dorucak a nakon toga sam napunila kadu i utopila se u toplu vodu sa kupkom. Ovo mi je bilo jako potrebno nakon napornu sedmicu. Godila mi je kupka u koju sam sipala malo ulje od lavande ciji me miris opustio.
Bilo je pola šest kada sam krenula sa spremanjem. Nisam trebala da budem toliko uzbuđena ali nije mi bilo pomoci. Koliko god sam se trudila da se umirim nisam uspela. Jedva sam se našminkala jer su mi ruke drhtale. Kosu sam ispeglala i namazala telo sa losionom i obukla svoju novu haljinu. Nije bila ništa specijalno. Crna, uska do ispod koljena ,imala je malo širim naramenicama i bila je sa golim leđima. Obula sam svoje omiljene štikle i stala ispred ogledala.
Izgledala sam lepo i pristojno a ipak u neku ruku provokativno ali nenametljivo.
Deset minuta nakon osam stigla sam ispred zgrade u koju se nalazila firma. Na trecem spratu sa vanjske strane nalazizio se naziv firme"Elegant Shoes" koji je bio osvetljen. Ušla sam u lift i pritisnula dugme sa brojem tri.
"Smiri se Vanja ne ponašaj se kao klinka"- ukorila sam se u mislima ali kada se vrata lifta otvorila noge su mi zaklecale od prizora koji me je docekao. Veljko je stajao nedaleko od mene u društvu dvoje muškaraca. Bio je obucen u crno odelo i belu košulju sa crnom kravatom. Jedva sam se naterala da iskoracam iz lifta. Moje potpetice su odzvonile na mermerne plocice a on se okrenuo i poklonio mi svoj najlepši osmeh od koji su mi gacice postale vlažne.
- Dobro došla- u par koraka je bio ispred mene i privukao me u zagrljaj.
- Bolje te našla. Želim ti puno srece i uspeh u poslu.
- Hvala ti puno,jako si me usrecila što si došla- osetim njegove usne na svoj obraz .
- Hvala ti što si me pozvao. Izvoli ovo je za tebe- predam mu poklon koji sam juce kupila za njega.
- Nisi trebala da se trošiš- uzme kutiju u koju se nalazio sat ,hemiska i rukovnik.
- To je samo sitnica- nasmešim se nervozno.
- Dođi da te povedem u obilazak i da te upoznam sa mojima- ruku spusti na dnu moja leđa i osetim kako mi se vrucina širi po citavom tjelu.
Samo mi je još ovo trebalo da upotpuni situaciju. Upoznavanje sa njegovom porodicom mi je stvorilo dodatnu nervozu i zapitala sam se dali je moj dolazak bio dobra ideja. Ipak nisam mogla da pobegnem jer me je njegova ruka posesivno držala i bila sam privijena uz njega. Nekoliko para oci su bili upereni u nas i radoznalo nas promatrali a moje srce je kucalo sve brže od njegove blizine ali i od ono što je sledelo.
Nisam mogla da shvatim strah koji sam osecala zbog tog upoznavanja jer mi smo bili prijatelji ali nacin na koji su me gledali ljudi ispred mene davao mi je do znanja kao da oni znaju nešto što ja neznam.
