•Prva prica serijala "Kombinacije"
Još jedna kratka i slatka romansa.♥️🥰Krecemo u novu avanturu. Uživajte !
On mlađi ona starija.
On džentlmen a ona dama.
Pa kakva je ovo kombinacija?😂
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Tu je,došla je. Nemogu recima da opišem koliko me je usrecila sa svojim dolaskom.
"Moja...moja..."- samo mi se ta jedna rec vrti po glavi dok moja ruka leži na dnu njenih leđa.
Moji stoje nedaleko od nas i upucuju mi ispitivacke poglede ali ja sam im ranije održao predavanje da ne bi lupili neku glupost.
- Da te upoznam ovo su moji roditelji.
- Zdravo ja sam Vanja- pruži ruku prvo mom ocu.
- Jako mi je drago mlada damo ja sam Vladimir - uhvati njenu ruku pa je poljubi a ona se sva zbuni.
- A ja sam Suzana. Toliko sam toga cula o tebi i drago mi je što te napokon upoznajem- moja majka je privuce u zagrljaj.
- I meni je drago gospođo- uzvrati joj osmeh pa se okrene ka Tomislavu i Milošem i sa njima se upozna.
- Dođi da te prošetam kroz firmu- povucem je u stranu jer vidim da joj je nelagodno zbog pogleda koje su prikovani za nas.
- Jako si lepo uredio sve za ovo kratko vreme- izusti kada uđemo u moju kancelariju.
- Istina vreme je bilo kratko ali sve sam imao smišljeno u glavi pa zbog toga je bilo lako.
- Sigurna sam da cete uspešno poslovati jer vaše cipele su jedne od najudobnije a u jedno i najlepše.
- Isprobala si naše cipele?- izdignem obrvu ispitivacki.
- Dunja nas je zarazila. Ona od svaku kolekciju ima po nekoliko para. U njenom ormaru za cipele ima preko pedeset para vaših cipela i kada sam ih isprobala kupila sam i ja nekoliko - prizna sa osmehom.
- Znaci Dunja je naš ambasador još pre našeg dolaska ovde?- zakljucim zadovoljno dok se ona smeši.
Celo vece sam bio pored nje. Sa svim gostima sam pricao i nisam je ispuštao iz ruke.
- Dali želiš da ti donesem još jedno pice- upitam je kada ostavi praznu cašu od šampanjca na sto.
- Ne bih više dovoljno mi je jedna caša jer sam došla kolima.
- U redu onda ja idem da uzmem za sebe i odmah se vracam- krenem ka konobaru pored kog stoji moja majka i uzima pice za sebe.
- Eee mama kako ti se sviđa?
- Preljepa je sine.
- Mislio sam na prostor mama znam da je Vanja preljepa- nasmijem se dok ona neskida pogled sa Vanje.
- I to je lepo ali ova devojka je kao anđeo. Jesi li joj rekao da ti se sviđa?
- Nisam još uvek ali planiram- priznam.
- Epa onda požuri sine jer ona odlazi- okrenem se i ugledam je kako ulazi u lift. E nece moci tako. Krenem brzim koracima za njom. Pošto je ona krenula liftom ja sam krenuo niz stepenice i stigao sam taman u trenutku kada je izašla iz lifta i krenula napolju.
- Vanja!- zazovem njeno ime a ona stane u mesto.
- Gde si krenula?- dođem do nje i uhvatim je za ruku.
- Ja...krenula sam da uzmem vazduh.
- Što?
- Dobro dali želiš iskreno da ti odgovorim?- upita nervozno.
- Naravno- odgovorim jer izgleda uznemireno.
- Ne osecam se ugodno jer svi žure u mene kao da me procenjuju- dođe mi da se odalamim po glavi zbog toga.
- Oprosti ja sam kriv zbog toga- još uvek držim njenu ruku u svoju.
- Kako to misliš?
- Ja ...rekao sam majci da mi se sviđaš a ona je rekla ocu,Tomo i Miloš su sami shvatili pa nisu prestali da te gledaju celo vece- priznam i vidim iznenađenje na njenom licu.
- Veljko- prošapta jedva cujno dok joj obrazi poprimaju crvenilo.
- Šta je bilo ?- ucinim pola korak i nađem na na milimetar od njenog lica. Proguta knedlu pa me pogleda u oci.
- Sviđaš mi se ...zapravo zaljubljen sam u tebe od prvog trenutka kada sam te video a još uvek nisam ni znao ko si. Dok si stajala tamo i tražila me pogledom rekao sam "Bože kakva savršena žena" a onda mi je telefon zazvonio i ti si me nazvala...
- Veljko...
- U redu je ako ne osecaš isto necu se ljutiti na tebe samo mi reci da znam na cemu sam.
- Nije to samo postoje neke stvari za koje neznaš.
- Jesi li udata?- ispalim pitanje jer to je jedino koje bi me zaustavilo u naumu.
- Juh kako pa da ne. Nisam udata zaboga odakle ti to?
- To je jedino nešto koje bi me nateralo da stojim po strani. U redu ako smo to rešili onda nema nikakve prepreke zar ne?- podignem ruku i pomazim joj obraz a ona zatvori oci i duboko udahne.
- Vanja- spojim celo sa njeno dok u mislima upozoravam samog sebe da idem polako i da ne uprskam.
- Mmm- gledam njene plave oci koji menjaju svoju svetlo plavu boju i postaju tamnije od požude. Ovoga puta ja sam taj koji guta knedle jer me samo milimetar deli od toga da spojim usne sa njene i da ih napokon probam. Ipak se oduprem porivu i poljubim je u celo. Ne želim da se to dogodi ovde i da joj postane još nelagodnije a i želim svaki trenutak samo za nas dvoje.
- Idemo odavde- otvorim vrata i izađem napolje pa cvrstim o odlucnim koracima krenem ka parkingu gde mi se nalazi auto.
- Gde idemo?...Treba da se vratiš unutra sa gostima...
- Tomislav i Miloš su tamo sredice sve hajde dođi- otvorim suvozacka vrata i cekam da uđe dok me ona gleda zbunjeno. Nakon par sekundi napokon se pokrene a ja zatvorim vrata pa pređem na drugu stranu i smestim se na moje mesto. Vozili smo se u tišini pet minuta a meni se cinilo kao da je put trajao pet sati. Nije mi bilo lako jer ako ona odluci da se povuce moracu to da prihvatim ali ipak sam se molio da ne dođe do toga. Šta god da je bilo to zbog cega se suzdržava nije bilo nerešljivo jer ja bi je prihvatio sa sve što dolazi zajedno sa njom.
- Sada mi reci u cemu je problem- upitam je kada se nađemo u mom stanu.
- Nema problema ja ...malo sam zbunjena to je sve- odgovori kroz šapat.
- Šta te zbunilo?
- Ti! Pojavio si se niotkud i okupirao si moje misli. Sviđaš mi se previše to ne poricem ali...
- Nema ali sreco. Ovde nema mesto za nedoumice jer je sve jasno. Ti se sviđaš meni ja se sviđam tebi i to je sve što je potrebno- jednu ruku stavim na njena leđa i privucem je bliže a drugu stavim na njen vrat. Palcem mazim njen obraz a ona zatvara oci od užitka.
- Želiš to zar ne?
- Više od icega.
"Hvala ti Bože napokon"- umrsim prste u njenu kosu i spojim naše usne.
