Uzmi me i ne puštaj (Mirjana & Neven)

Prvo poglavlje

Čavrljanje devojaka iz hodnika natera me da ustanem sa kauča da ih vidim, ali pre nego što uspem da izađem iz dnevne, one uđu unutra. Minja se meni okrenutih leđa kretala ka vratima koje vode u verandu smejući se sa Svetlanom. "Da to nije malo previše?" trgne se kad me čuje i na peti se okrene da me pogleda. Ruka mi sklizne na njen struk i kao da osetim da se stresla. Oči joj se zacakle ali ipak obori pogled, podignem lepu glavicu i još uvek nešto ne valja. Šta sam uradio da me ovo dete zamrzi? "Mislim lepa si, ali ta haljina je previše kratka. Jesi sigurna da želiš u tome napolje?" poznajem ovu malu. Poznajem i njenu drugaricu i znam da ju je ona nagovorila na sve ovo.

"Šta mi fali? Meni se sviđa kako izgledam." još jednom dobro pogledam u nju i zaista jeste izuzetno.... lepa. U kurac. Izgleda savršeno. "Tebi se ne dopadam?" nevino pita, nevino me gleda, nevino zvuči ali sve mi manje nevino izgleda.

"Dopadaš mi se." izleti mi a ona mi pokloni najlepši osmeh na svetu. Ceca već neko vreme nije bila sa nama u sobi, a kako smo bilo suviše blizu sve ovo postalo je još čudnije. "Uvek si mi se dopadala. Ti si Nikolina ćerka, odgajio sam te sa njim i Željkom. Ti si moje malo pile."

Osmeh joj je polako nestajao sa lica, usnice je skupila u ravnu liniju uz klimanje glavom. "Hvala ti Nevene. Cenim što si uvek tu. Svetlana me čeka, moram da krenem." reče ali je sprečim u pokušaju da ode. Šta se dešava sa njom? "Šta je bilo?"

"Kada misliš da se vratiš kući? Nikola radi večeras, a Vid i Mitar neće biti tu ceo vikend. Ja ostajem ovde, bilo bi dobro da dođem po Cecu i tebe."

"Ne znam. Kad se vratim, vratila sam se. Ne moraš da dolaziš po nas dve, zvaću taksi." ovaj put stvarno ode i ostavi me da tumačim njeno čudno ponašanje. "I javi se bivšoj ženici, greota je da ne digneš slušalicu kad te zove." dobaci iz hodnika i tek tada postanem svestan da mi telefon zvoni. Taman kad sam hteo da se javim, veza se sama prekinula. Pet puta me zove. Dosada Božija.

"Molim Sanja?" mučno se javim svojoj, uskoro bivšoj ženi koju ne želim da vidim više ni na slici.

"Misliš li ti da se vratiš kući danas? Ili ćeš da spavaš na ulici." zmija. " Gde si uopšte ceo dan? I zašto mi se ne javljaš. Kod koje kurve si?"

"Sanja, stvarno nemam živaca za tebe sad. Reci šta ti treba i ostavi me na miru." umoran sam od svega, od nje, od posla, od života, od prijatelja. Samo želim da me svi ostave na miru. Želim da već jednom počnem da dišem.

"Pitala sam te gde si." ponovi mi kao ludaku što me dodatno iznervira.

"U kurcu sam. A znaš li zašto sam u kurcu?!" zaurlam na nju zahvalan Bogu što mi nije bliže jer bi je sigurno zadavio da mi je pri ruci. "Zbog tebe. Zahvaljujući tebi sam u kurcu. Ja sam u kurcu jer ti nisi mogla da izdržiš da ne budeš na kurcu tri meseca. Jesi li zadovoljna odgovorom?"

"Nevene nije u redu što ovo radiš. Još uvek smo u braku. Imam pravo da znam gde je moj zakoniti muž." opet isto. Ona je mene prevarila i ja sam kriv. Uvek je tako bilo, šta god uradila sebi je znala da oprosti i da traži sažaljenje a mene je za bizarne stvari proklinjala kao najgoreg neprijatelja. "Nemaš pravo da pričaš sa mnom tako. Imam i ja potrebe."

"Slušaj ljubavi, nećemo još dugo da budemo u braku pa ne moraš da brineš gde sam. A o tvojim potrebama nema potrebe da pričamo jer je sve jasno još odavno. Ti si prevarila mene." kažem joj ko debilu jer ona zaista jeste debil. Hvata na sažaljenje.

"Trudna sam Nevene! Ne možeš da me ostaviš samu u stanu. Šta ako mi se nešto desi preko noći?"

"Zahvali se Bogu i tom detetu što još uvek imaš krov nad glavom, da nije njega spavala bi na ulici. A ako ti se nešto loše desi zovi tog koji te je napumpao. Ako uopšte znaš ko je otac." aždaja jedna, živce će mi pojesti.

"Ti si otac!" vrisne u slušalicu a ja se od muke nasmejem.

"Jeste, ja sam i otac tog deteta i deda mraz. Sve po tvojoj želji ljubavi." izrugam joj se kao malo dete. "I sama znaš da ne mogu da imam decu. I znaš koliko mi je bilo teško zbog toga, ali u ovom momentu sam presrećan što nisam ja taj sa kojim si ostala trudna."

"To su teške reči. Zar ništa ne vrede godine koje smo proveli zajedno?" ima smelosti da me pita tako nešto? Gadura.

"Meni znače. Tebi nisu značile, kao što ti ja nikada i ništa nisam značio." i to je istina koja me boli više od svega na svetu. Mojoj najvećoj ljubavi, mojoj ženi, osobi za koju sam mogao život da dam, ništa u životu nikada nisam značio.

"Grešiš! Znaš li ti koliko je bilo teško čekati te?!"

"Čekala si me godinu dana iz vojske a nisi mogla da sačekaš tri meseca da dođem iz Ukrajine? Suludo mi sve to zvuči. Mada sad kad razmislim, verovatno si me i pre varala gde si stigla." znam da je povređujem rečima ali imam svako pravo to da uradim. I ja sam povređen. Ja sam u mnogo gorem rasulu nego što je ona.

"Nikad te ni..."

"Ne zanima me Sanja." prekinem je. "Apsolutno me ne zanima. Do razvoda biću kod Nešketa. Posle razvoda hoću da nađeš oca bebe i da se izgubiš iz mog stana. Razumeš li me?"

"O pa naravno. Otišao je kod svoje male Minjice lutkice! A Minjica mezimica bi ga pogledom pojela! E glupače jedan! Kurac ćeš dobiti a ne stan! Svinjo jedna muška!" drekne i prekine vezu.

"Koji kurac hoćeš sada!?" pomislim da je budala zaboravila da me ispsuje do kraja i opet dignem slušalicu ali to nije Sanja.

"Buraz šta je bilo?" Nikola pita iako mu je apsolutno sve jasno. "Javila se opajdara?"

"Javila se. Digla mi živac i zalupila slušalicu. Kreten od žene. Minja i Ceca su otišle u grad, ne znaju kad će se vratiti kući." dam raport jer znam zašto zove.

"Neka ih. Minji treba malo opuštanja. Idem da radim sada, ne razmišljaj o idiotu već se odmaraj što više."

"Hvala ti brate, ovo nikad neću zaboraviti." čujem da se još jednom nasmejao a onda mi prekinuo vezu. A moje misli automatski su pobegle na njegovu ćerku i na Sanjine reči. Koga bi bre Minja pojela pogledom? Pa ona je moja malena devojčica. Moje srce. Kako decu nažalost ne mogu da imam, a ćerku sam oduvek želeo, Minja mi je bila omiljeno dete. Voleo sam i još uvek volim Mitra i Vida ali Mirjana je ostavila poseban trag u mojoj duši. Iako njeno ponašanje u zadnje vreme jeste čudno, ne želim da poverujem u to da joj se ja... dopadam.

Puno sam stariji od nje. Petnaest godina nije mala stvar. Mada.....