Uzmi me i ne puštaj (Mirjana & Neven)

Osmo poglavlje

"Gde Miru drugo tražiti nego kod štenaca. Samo što si se vratila s odmora i već ne mogu da te odvojim od boksa." moj mentor i moj dragi poslodavac uđe u pomoćnu sobu gde sam prošle nedelje prvi put oštenila psa, jazavičarku Blejkli. Štencima se malo više žurilo pa smo ih zadržali u ambulanti. Ako sve pođe po planu, krajem nedelje idu svojoj porodici. Osmehnem se Milošu pa ostavim najmanje štene nazad u boks. "Kako si provela odmorčić? Jesi malo iskulirala tu pametnu glavicu?"

"Oprosti ako sam te uplašila jutros. Nedostajao mi je Spidi, došla sam ranije da ih nahranim i da se malo poigramo." potapše me po glavi i prođe pored mene pa uzme malopre skuvanu kafu koju zajedno pijemo za kraj svake Božije smene. Doduše on pije kafu a ja toplu čokoladu.

"Ma ko na tebe može da se naljuti?" nasmeje se, baci pogled na mališane i izađe iz sobice. Za njim uzmem i ja svoju šolju, poljubim Spidija u njuškicu i zgasim im svetla pa izađem i ja. Čekao me je ispred ambulante pred kojom su deca igrala fudbal. "Vidim da ti se jako dopada to kuče, ako želiš pričaću sa Cvekijem da ti ga pokloni." najednom kaže posle par minuta tišine. Pogledam ga i slegnem ramenima.

"Nema potrebe da mi ga poklanja." silno želim da to kuče povedem sa sobom kući, ali Blejklin vlasnik je bio jasan po tom pitanju. Nema u planu da poklanja štence, što je po meni skroz u redu. "Spremna sam da kupim to štene. Koliko god novca bude trebalo, daću. To je ipak bila ljubav na prvi pogled."

"Baš zato ću i pričati s njim, Cveki jeste težak čovek ali za svoju štenad želi najbolje vlasnike na svetu. A i sam je video kako se ponašaš prema životinjama, mislim da mu neće biti mrsko jednog da pokloni." nisam baš sigurna u to. Ipak mu ništa ne odgovorim, umorna sam sada da razmišljam o tom čoveku. On i ja se od prvog susreta ne podnosimo najbolje. Jedino što mi se sviđa kod njega je Blejkli. Sve drugo mi je previše gadno. "Nisi mi rekla, kako si provela svoj odmor? Jeste da nije bio dug ali sigurno ti je prijao."

Dovoljno mi je samo da se setim Nevena da procvetam. Nikad lepši odmor u životu nisam imala. "Odlično. Nisam bila u Beogradu pet dana, išla sam sa Nevenom u Valjevo i jako nam je bilo lepo. Obišli smo ceo grad." oprezna sam jer Miloš poznaje i tatu i čiču a i mog dragog za kog niko još uvek ne zna da je moj. Niko osim moje Svetlane. Juče me je izgnjavila dok joj nisam ispričala sve. A kad sam joj ispričala poludela je. Kaže sada i ona želi jednog starkelju. Neven nije starkelja ali njoj to ne možeš da objasniš. "Kako si ti proveo moj odmor? Jesi se odmorio malo od moje ljubavi prema životinjama?" našalim se jer se inače po ceo dan žali na moje tiho pričanje sa životinjama, kikotanje sa životinjama i na moje pipkanje životinja.

On se zaceni od smeha a i meni se glup osmeh razlije po licu pošto ugledam Nevenov auto kako staje na parking. "Moram da priznajem da mi je nedostajala ta tvoja ljubav. Navikao sam se da si tu i da po ceo dan slušam tvoje izlive nežnosti." čujem da mi priča ali više me ne zanima ni on ni ambulanta, gledam u Nevena i ne trepćem. Kako nam prilazi sve više mu se onaj mangupski osmeh širi po licu. Tačno zna da više nikoga osim njega ne vidim i ne čujem.

"Zdravo lutkice.. Miloše kako je?" obgrli me oko ramena a savršen miris njegovog parfema odmah mi se useli u nozdrve a taman je malo izvetrio. Nedostajao mi je. Ne slušam ih šta pričaju, uživam u savršenom muškom zagrljaju i u isto vreme se trudim da ne budem providna glupača. Neven se za razliku od mene kontroliše. Ja sam ta koja za kontrolu nikad čula nije. "Jel ova mala slušala danas? Nije nekoj mačketini dala pogrešne lekove?" bocne me i tek se tu trgnem. Miloš ne skida osmeh s lica. Ne znam samo zbog koga. Sviđam li mu se ja ili moj dečko?

"Mira uvek sluša i nikad ne greši. Još malo i biće bolja u ovom poslu od mene." našali se a Neven kao da se strese kad mi ovaj namigne. Pogledam ga i imam šta da vidim, steže vilične mišiće a one divne plave oči počele su da tamne. Ljut je, šta sam uradila? "Ne još ali uskoro će biti tako."

"Da... vidimo se onda neki dan Miloše. Žurimo, treba da idemo na neku večeru sa Željkom i Verom. Idi po stvari lutkice. Da nas ne čekaju stric i strina." bez reči ga poslušam dok on Miloša strelja pogledom. Sad mi tek sviće... pa on je ljubomoran. Zakikoćem se zbog toga i na brzinu pokupim stvari. Milošu ostavim da nam opere šolje i uz samo jedan kratak pozdrav uzmem Nevena za ruku.

"On će tebi da namiguje. Bože pa taj čovek ne zna kako da nastrada." zagunđa koračajući ispred mene i povremeno baci pogled iza nas, na Miloša koji je u čudu gledao za nama. Nije prvi put da Neven dođe po mene ovde, ali prvi put se desilo nešto ovakvo.

Zacerekam se kad dođemo do auta a on se naruga Milošu kao malo dete. "Sladak si kad si ljubomoran. Ali nemaš zašto da budeš ljubomoran." cmoknem ga u obraz kad sedne pored mene. "Mene samo ti zanimaš."

"Znam ljubavi, ali ti zanimaš Miloša izgleda. Kako ću mu koske polomiti ako te bude dirnuo." ne kapiram čemu sve ovo? "Nisi ti kriva ljubavi.. saznali smo nešto o Milošu pre par nedelja i ne dopada nam se to. Zato konstantno neko od nas dolazi po tebe. Znam da sam te uplašio ali obećaj mi da ćeš sa njim od sada pa ubuduće biti na poslodavac-radnik relaciji."

"Šta ste saznali Nevene?" ne mogu da se otopim od tog njegovog ljubavi jer sada mislim samo o tome što je rekao. Miloš je loš?

"Ima dosije u policiji, bio je tužen zbog pedofilije i zbog silovanja maloletnog lica."

"Molim? Zašto mi niste rekli ranije?" osećam kako mi se kosa podiže na glavi. Zar je moguće?

"Nikola nije hteo da se opterećuješ." uzdahne, ma ne verujem šta priča ovaj čovek.