Neočekivana ljubav

Šesto poglavlje

Mina je ležala u mraku spavaone, češakala Demona, koji se smestio kraj nje i gledala u plafon. Ma koliko bila umorna, nije mogla da zaspi. "Budna si?"

Okrenula je glavu ka njemu i pogledala ga. "Mhm, ne mogu da zaspim. Mislim da je promena mesta.", progunđala je.

"Veoma si bliska sa bivšim šefom."

Prevrnula je očima. "Prvenstveno mi je prijatelj, on i njegova žena."

"Razumem. Gde ćeš?", upitao je kad je ustala i krenula ka vratima.
PP mi
"Da zapalim cigaretu.", promumlala je i izašla van.

Prevrnuo je očima, ustao, navukao donji deo trenerke, pa krenuo za njom. Napolju je bio mrkli mrak, bez mesečine, koju su prekrili tamni oblaci. Stajala je naslonjena na zid i gledala negde u daljinu. "Šta očekuješ da ćemo uraditi sutra?"

Slegnula je ramenima. "Nemam očekivanja, nikakva, ali moram da pokušam. Mislim da i samo nebo predskazuje našu skorašnju sudbinu."

Uzdahnuo je. "Ne treba misliti o tome, Mina. Biće šta biti mora."

Klimnula je. "Slažem se."
Najednom je počelo da duva. Mina se stresla. "Mislim da se sprema oluja."

"Hajde da uđemo."

"Idite Vi, ostaću ja još malo.", promrmljala je.

Namrštio se, prišao joj i pogledao je. "Hladno je."

Progutala je i podigla pogled ka njemu. "Meni nije.", promumlala je.
Prevrnuo je očima, uzeo joj cigaretu iz ruke, bacio je, pa je povukao za sobom unutra. "Divota. Hajde, silazi, moram i ja negde da legnem.", progunđala je i pokušala da svuče psa dole. Zarežao je, šutnuo je šapom, a onda se još više raširio. "Ali...", krenula je, pa mrko pogledala u Sergeja, koji se zlobno zacerekao. "Nije smešno!"

"Jeste. Šta radiš to?", zapanjeno je upitao kad je uzela ćebe i krenula da ga prostire po podu. Dohvatila je jastuk, bacila ga dole, pa legla.

"Vidite, valjda.", prosiktala je.

"Ne misliš ozbiljno, zar ne?"

Pridigla se i ljutito ga pogledala. "Gde zamišljate da spavam noćas?", ljutito je upitala.

"Svuci ga..."

"Svucite ga Vi.", odbrusila je, legla i pokrila se.

Prevrnuo je očima, ustao, pa prišao Demonu i pokušao da ga svuče, ali ga je on uhvatio za ruku i upozoravajuće zarežao, pa ga pustio. Došlo mu je da zadavi i jedno i drugo u tom momentu, ali je ipak odustao, okrenuo se ka njoj i stao iznad nje. "Ustaj.", zarežao je.

Mina je progutala, bio je ljut kao ris. Ustala je, stala i pogledala ga. "Recite."

Podigao je sve ono sa poda, bacio joj jastuk na svoj krevet, a onda i pokrivače. "Leži."

"Ali...", krenula je, ali ju je ljutito pogledao i samo je uradila kako joj je rekao. "Gde ćete Vi?"

Ni sekund kasnije dobila je odgovor, kad se smestio kraj nje. "Prvo, sutra uveče kad zauzmeš mesto u krevetu, ne ustaješ više, jasno?"

Pogledala ga je preko ramena. "Jasno, mada mislim da će nam noćas biti tesno.", promumlala je.

"Drugo, neću više reč da čujem do jutra, inače ću zadaviti i tebe i njega, jasno?"

Uspravila se i pogledala ga. "Stvarno ste nemogući. Uradite nešto lepo i onda sve upropastite svojim gunđanjem."

Izbrojao je do deset i nazad, pa je uhvatio oko struka i naterao je da ponovo legne. "Ja sam nemoguć, a ti si ga dovela ovde sa nama, uprkos mom naređenju. Spavaj.", zasiktao je.