Nepreboljivo ubistvo - nastavak Ubistvenih noći

16

𝓛𝓲𝓪

Ulazim u sobu i vidim da nema Sofije. Valjda je otišla do biblioteke ili do dnevne.
  Sedam za radni sto i otvaram fasciklu:

  Dobićete određenu osobu kojoj ćete postavljati određena pitanja o njegovom životu i napraviti detaljan izveštaj od toga. U izveštaju ni pod kojim uslovima ne smete izvrnuti ono što je osoba rekla. Osoba koju intervjuišete mora biti u potpunosti iskrena, a ako uočite bilo kakvu laž, iskrivljanje istine ili prećutkivanje - od vas se očekuje da to zapišete a ta će osoba biti izbačena.

  Ovo me je još više zbunilo, ali kada sam okrenula stranu i videla ime i prezime koje je stajalo preko cele strane ukočila sam se: KARTER GARSIA.
  𝑆̌𝑡𝑎 𝑑𝑎 𝑟𝑎𝑑𝑖𝑚? 𝐾𝑎𝑘𝑜 𝑑𝑎 𝑚𝑢 𝑘𝑎𝑧̌𝑒𝑚?
  U sobu ulazi Sofia i sumnjičavo me pogleda. "Dobro si?", pita me.
  Zatvaram fasciklu i klimam glavom. "Naravno."
  "Karter je rekao da te čeka", kaže dok seda na svoj krevet.
  Glasno uzdišem. Ako ne odem znaće da nešto nije u redu. Stavljam fasciklu u fioku.
  Ustajem glumeći osmeh. "Vidimo se ujutru", kažem, penjući se preko krova.
  Shvatila sam da je lakše nego da se šunjam po celoj školi.

  "Na trenutak sam pomislio da nećeš doći. Ali znaš da bi to na kraju završilo mojim dolaskom tebi", kaže mi dok mi pomaže da se spustim sa prozora.
  Ćutim i udaram usne u njegove, a njemu treba trenutak da shvati šta se dešava.
  "Odmah želiš da se odužiš za onaj šamar?", pita zlokobno približavajući me sebi dok mu usne klize preko mog vrata ka uhu.
  "Čudna si. Šta se desilo?", pita me pošto mi dođe do uha.
  Odbijam da priznam i uhvatim ga za kragnu i privučem sebi. "Kao što rekoh: nedostajao si mi", ljubim ga ponovo a on me odmiče.
  "Ležeš. Šta ti je?", pita me ozbiljno skroz se odmaknuvši od mene.
  "Jebi se, znaš", kažem naslanjajući se na zid dok on klima glavom i uzima stolicu i obrće je naopako i raširi noge da bi seo preko nje.
  "Prvo kaži šta je bilo. Je li to zbog osobe koju si dobila?", pita me oprezno a ja ne mogu da shvatim kako uvek zna šta mi je.
  Klimam glavom dok pokušavam da ga ne gledam u oči.
  "Koga si dobila?", pita me, a ja spuštamo glavu ne odgovarajući na to.
  Od jednom mu sine i on se izbeči. "Dobila si mene, zar ne?", pita a ja klimam glavom.
  Izgledao je iznerviran time.
  "Jebači", kaže dok udara o naslon stolice i naglo ustaje. "Igraju se sa nama."
  "Znam da je grozna situacija, ni meni se ovo ne sviđa. Stvarno te ne bih prisilila da kažeš o sebi nešto što ne želiš i dala to njima."
  Pogledao me je besno. "Lia rekao bih ti ta sranja svakako. Ono što mi smeta je to što rade ovu bolesnu igru."
  Nastavio je da šeta sobom a ja sam ga samo zbunjeno posmatrala.
  "Zašto to kažeš?", pitam a on me pogleda - još besan.
  "Zar ovo nije bolesno?", pita me jačim tonom raširivši ruke.
  Dobro, složiću se.
  "Vidi, nisu nam rekli rok, daću ti koliko god ti vremena treba, u redu?", pitam pažljivo a on odjednom prestaje da korača i priđe mi u dva koraka i zagrli me.
  "Hvala. Treba mi vremena da se pripremim. Dugo to nikom nisam rekao."
  Klimam glavom i ljubim mu usne a on uzvrati pohlepno i uzima mi dah.
  "Želiš me da bi se istresao", kažem, a on odmahuje glavom dok stavlja čelo na moje.
  "Želim te toliko da ću izludeti, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛. Ti ne zaslužuješ da se neko istresa na tebi. Najmanje što mogu je da te obožavam na sve načine, 𝑟𝑒𝑖𝑛𝑎 𝑑𝑒𝑙 𝑓𝑢𝑒𝑔𝑜. ", šapuće mi na usne dok me miluje svugde a ja ne mogu da opišem ljubav prema ovom momku.
  Udara usne o moje i privlači me sebi, držeći me nisko na kukovima.
  Ruke mu se polako penju na gore, suptilno me milujući. Ruka mu prelazi do mojih leđa i izvlači mi košulju i miluje leđa, dok drugom napreduje nagore sve dok mi stigne do vrata, a onda me suzbije uz zid i stegne me čvrsto oko vrata, tako brzo da me iznenadi.
  "Kartere", dahnem, a glas izlazi kao slabašan šapat dok me podiže na njegovu visinu. Što je poprilična razlika sudeći da ima dva metra!
  "Reci mi, šta je bilo ono danas?", pita me, a meni treba nekoliko trenutaka da shvatim o čemu se ovde radi dok mu stežem zglob da me pusti, ali on to ne radi.
  𝑍𝑎𝑠̌𝑡𝑜 𝑚𝑖 𝑠𝑒 𝑜𝑣𝑜 𝑠𝑣𝑖𝑑𝑗𝑎 𝑢𝑚𝑒𝑠𝑡𝑜 𝑑𝑎 𝑔𝑎 𝑠𝑝𝑎𝑙𝑖𝑚 𝑖𝑠𝑡𝑜𝑔 𝑡𝑟𝑒𝑛𝑎?
  "Greška", zacvilim. Vid mi se zamagli od jačine njegovog stiska, i znam da će mi ostati njegovi otisci.
  "A tebi je...?", pita surovo a ja ne shvatam zašto mi se ovo sviđa. Neki glas u glavi mi je govorio da sam mnogo čitala i priželjkivala iste stvari. Ovaj jebač ispunjava svaku moju tamnu zamisao.
  "Žao", kažem, a on odmahuje glavom uz divlji osmeh.
  "Da li bi to rekla da si u drugačijoj situaciji", pita, uvlačeći mi se u lice.
  Odmahujem glavom. Istina je da mi nije žao niti bi mu ikad to rekla.
  Zakoračio je još za korak, skroz narušavajući moji lični prostor. Mada su granice između nas odavno srušene.
  "Večeras ćeš shvatiti zašto bi trebalo da ti bude žao", kaže cepajući moju košulju dok se čvrsto pribija uz mene sa njegovom rukom još na mom vratu. Skida mi suknju, a prsti mu zalaze ispod tanke tkanine pravo do mog klitorisa, a ja otvaram usta da uzdahnem, ali glas mi ne izlazi od jačine njegovog stiska.
  "Nemaš vazduha, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛?", pita zlokobno se cereći a ja ga samo pogledam mrtvo u oči.
  "Spaliću te", uspem da prošaputam, a on zabaci glavu unazad i gromoglasno se nasmeje.
  𝐶ℎ𝑢𝑝𝑎𝑝𝑜𝑙𝑙𝑎𝑠.
  "Govoriš kao da te ovo ne uzbuđuje više nego ikad pre, Lia", kaže zlokobno, a meni izlazi osmeh na lice i ako i dalje jedva dišem.
  "Čitao si ih?", procedim, shvatajući da je čitao moje knjige kada smo bili u letnjikovcu.
  Približiuje se mom uhu i osetim njegov dah na sebi, što tera moju macu da se stegne oko njega, dok ja neuspešno dahćem od zadovoljstva. "𝑇𝑎𝑙 𝑣𝑒𝑧."
  Čvršće trlja što me uprkos snažnom stisku natera da zaječim, a moji kukovi mehanički počnu da se melju u njegovu ruku.
  "𝐽𝑜𝑑𝑒𝑟, 𝑐𝑎𝑟𝑖𝑛̃𝑜, zvučiš prelepo dok plačeš za mnom", kaže zlokobno, uzimajući mi svaki dah koji teško udišem.
  On je u pravu na više načina: suze mi klize niz lice dok se moji sokovi slivaju niz njegovu ruku.
  Orgazam se skuplja nisko u mom stomaku. On popusti malo stisak što mi dopušta malo veći dotok vazduha što samo čini moje vriske glasnijim.
  "Kartere", dahnem dok me sada samo njegove ruke drže da se ne srušim. Vid je već počeo da mi se sužava a blaženstvo da preplavljuje moje telo.
  On vadi ruku, a ja se odjednom osećam frustriranom, istovremeno pocrvenelom od sramote i spuštam glavu. Gad je uspeo da me dovede do toga da ga ne pogledam u oči od srama što mi se ovako nešto svidelo, a ne zato što sam ja htela da iskoristim, kao što je bilo pre njega.
  "Pogledaj me", kaže čvrsto, a ja polako dižem pogled.
  "Kada si sa mnom, Lia, nikad ne spuštaš glavu. Jasno?", pita zapovednički, a ja klimam glavom dok mi suze izviru iz očiju.
  "Ove oči će plakati samo jer moja veličina jedva staje u tebe", kaže dok mi briše suze, a ja ne mogu a da se ne nasmejem. Njegova veličina i jeste ogromna.
  Pušta mi vrat i odmiče za korak dok ja pohlepno uvlačim vazduh u pluća.
  "Još si obučen", kažem kada primetim tu sitnicu a on se zlokobno smeje.
  "Uradi nešto povodom toga."
  𝐶𝑎𝑏𝑟𝑜𝑛.
  Prilazim mu i skidam mu košulju primećujući da na ruci ima ušivenu ranu. "Šta si uradio?", pitam a on gleda ispred sebe sa nedokučivim izrazom lica.
  "Pobesneo sam", kaže dok mu otkopčavam kaiš i skidam pantalone.
  Uzimam njegovu ruku i ljubim svaki konac. "Da ti nije palo na pamet da ikada to ponovo uradiš", naredim a on se smeje.
  "Ni tebi", kaže, uzimajući mi desnu ruku, i milujući mi ožiljke na nadlanici.
  Približim mu se i podignem se na prste da ga poljubim. "Nikad", prošaputam.
  Pušta mi ruku i posednički me hvata za leđa i pribije čvrsto uz sebe, a ja osetim tvrdu izbočinu preko njegovih bokserica.
  Ruke mi počivaju na njegovim grudima i ja mu ljubim tetovažu feniksa koja mu počiva ispod ključne kosti.
  Hvata me tik ispod mog dupeta i podiže u naručje čvrsto me držeći uz sebe. Dolazi do kreveta i spušta me, dok izvlači kondom iz fioke. Skida bokserice i stavlja kondom, a odmah osetim jak ubod bola i vrisnem.
  "Kartere!", vrištim i stežem oči od velikog naleta bola.
  "Pogledaj me", kaže mi, a ja sa velikim naporom otvaram oči i vidim njega kako se ceri.
  Još jednom napada, a ja hvatam njegove ruke i stežem ih iz sve snage. On reži dok ja osećam kako mi lepljiva tečnost ostaje na prstima.
  Još jedan ubod i opet vrisnem, a on uzima moje ruke i drži ih jednom iznad moje glave.
  Suza prati vrisak kad on opet napada, a on liže istu pre nego što mi sklizne sa lica.
  "𝐷𝑖𝑜𝑠 𝑚𝑖́𝑜, Kartere!", uzviknem a on opet napada. Još suza sklizne a moja maca se čvrsto stegne oko njega. Nikad ovo nisam doživela, tako je velik, a osećaj je tako dobar.
  "Voliš to?", pita zlokobno, a ja neočekivano klimam glavom.
  Udara još jednom, i opet zaječim dok mi se orgazam skuplja duboko u stomaku.
  "Da li ti je sada žao?", pita a ja odmahujem glavom i na njemu se pojavi zlokabam osmeh.
  "Biće ti", kaže i napada još jače, a meni se već glas gubi od umora.
  "Ne!", uzviknem kad opet udara velikom silinom. "Ne mogu da podnesem", kažem, a on odmahuje glavom.
  "Stvorena si za mene Lia. Podnećeš svaki moji deo u tebi", kaže i ide dublje. Imam osećaj kao da mi je do grla.
  "Kartere!", uzviknem još jednom a on se zadovoljno ceri.
  I njemu se ovo sviđa. Verovatno više nego meni.
  Uskoro oboje dostižemo vrhunac, i soba se prepravljuje mojim vriscima i njegovim režanjem. Mogu se kladiti da se čujemo nekoliko soba dalje.
  Kada izađe iz mene i reši se kondoma gleda me opako u oči.
  "Otkad si ti ovakav?", pitam promuklim glasom od vriske.
  Leži pored mene i povlači me na njegove grudi. "U početku sam mislio da nisi spremna kada si mi sve ispričala, onda sam pročitao neku od tvojih knjiga i šta si pisala pored njih, pa sam želeo da ti ispunim to", kaže uz umorni smešak dok mi miluje pramenove a ja ga udarim u rame.
  "Znaš da će mi ostati otisci na vratu", kažem a on se smeši.
  "𝐶𝑎𝑏𝑟𝑜𝑛", kažem a on diže obrve.
  "𝐶𝑎𝑏𝑟𝑜𝑛?", ponavlja iznenađeno.
  Klimam glavom a on se u trenutku opet nalazi iznad mene.
  Opet mi steže vrat i dolazi do mog uha. "Nisi me tako zvala dok je moj kurac bio u tebi, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛."
  "Znaš da mogu da te spalim", kažem tiše zbog stiska, a on se smeje. Čin tako okrutan i zao.
  "Goreću zbog tebe, ali i ti ćeš zbog mene", preti a ja se borim da progutam knedlu. Opet se smeje kada mi ugleda strah u očima, a ja ga na trenutak ne prepoznajem. Ali mi se jako sviđa ova njegova strana i osećam da i dalje gorim kao nikad pre.
  "Da li ti je sada žao?", pita zlokobno a ja klimam glavom.
  "Da", kažem promuklo, nadajući se da strah u mojim očima potvrđuje moje reči.
  Ljubi me po ramenu i ključnoj kosci dok mi još steže vrat, a ja tiho zaječim kada se njegovi prsti opet nađu oko mog klitorisa.
  Približava jedan prst ulazu i pogleda me u oči dok uzdišem jer su drugi i dalje igraju sa mojim klitorisom. "Sviđa ti se to?", pita zlokobno, a na meni izlazi osmeh i jauk kad on zabija prst u mene.
  "Nemoj, molim te, ne mogu više", molim, ali on ne staje. Zabija još jedan prst i kreće brže, a ja se borim protiv napada panike. Moj sokovi se slivaju niz njegovu ruku a zver se ogleda u njegovim očima. Proždrao bi me celu, a imam osećaj da bih mu dopustila da to uradi.
  Blaženstvo mi se skuplja u stomaku, ali on sklanja ruku i liže prste.
  Moja ruka se hvata za moje srce koja nenormalno preskače.
  𝐵𝑜𝑧̌𝑒, 𝑛𝑒 𝑧̌𝑒𝑙𝑖𝑚 𝑠𝑎𝑑𝑎 𝑑𝑎 𝑑𝑜𝑏𝑖𝑗𝑒𝑚 𝑠𝑟𝑐̌𝑎𝑛𝑖 𝑢𝑑𝑎𝑟. 𝑀𝑜𝑙𝑖𝑚 𝑡𝑒. 
  Karter se okreće na bok pored mene i stavlja moju ruku na mesto gde je njegovo srce koje samo što ne iskoči iz njegovih grudi.
  "𝑇𝑒 𝑞𝑢𝑖𝑒𝑟𝑜", prošaputa, a ja ne mogu da opišem ljubav koju osećam. Vidim istinu njegovih reči u njegovim očima i po tome koliko mu srce preskače.
  Uzimam mu ruku i postavim na mesto gde je moje srce.
  "𝐷𝑒 𝑎𝑞𝑢𝑖́ 𝑎 𝑙𝑎𝑠 𝑒𝑠𝑡𝑟𝑒𝑙𝑙𝑎𝑠", kažem, a njemu samo što ne zasuze oči.
  Stavlja me na grudi i obgrli me dok mi ljubi vrat i rame, a ja uzvraćam obeležavajući ga kod ramena i na vratu. Neće samo on biti obeležen.
  On se smeje i okreće nas na bok a ja ga nevino pogledam.
  "Spavaj", kaže, a ja se namrštim kao dete, što znam da ga izluđuje. Okrećem se i idem do ivice kreveta, a on obujmuje svoju veliku ruku oko mene i pribija me uz sebe.