Nepreboljivo ubistvo - nastavak Ubistvenih noći

25

𝓛𝓲𝓪

"Hoću da nastavim da treniram!", stojim u Marijinom kancelariji i nagovaram je da nastavim da treniram sigurno već pola sata.
"Lia, danas si izašla iz bolnice. Tvoje telo je iscrpljeno", nagovara me istim argumentom već deset minura.
"Moje telo nije vaša briga. Ponavljam, 𝑚𝑜𝑗𝑒 𝑡𝑒𝑙𝑜 je sjajno. Pristala sam da budem zatvorena i drogirana tamo nedelju i po dana. Dosta je!"
Maria je već bila iznervirana i sada je skrenula pogled i zatvorila oči da se smiri.
"Večeras ćemo videti tvoje sposobnosti. Videćemo koliko tvoje telo može da izdrži a koliko ne može. Dalji trening ćemo rasporediti po tome. Dogovoreno?", ona diže obrve kao da čeka moje odobrenje.
U sebi znam da moje telo nije spremno za veliki pritisak, ali nama ponestaje vremena, a ja moram što pre da naučim svaki element. Jer nam vreme otkucava!
Klimam glavom i izlazim iz njene kancelarije.
"Šta se desilo tamo?", odmah me pita Kalista koja stoji sa Alehandrom prekoputa mene.
"Opet smo partnerke", kažem joj raširivši ruke očekujući da će me zagrliti, ali se setim da Kali, ako nešto ne voli - to su zagrljaj.
Spuštam ruke. Osećam se posramljeno.
"Ekstra!", kaže umesto zagrljaja.
"Svađala si se sa njom više od deset minuta da bi nastavila da treniraš?", pita me Alehandro dok zaintrigirano diže obrve. "Ženo, sve bih dao za još nedelju odmora!"
Odmahnem rukom i krenem niz hodnik a njih dvoje me prate.
"Ne mogu da sedim mirna Alehandro. Ako ti možeš, slobodno."
"Ma daj, Lia. Čoveku ne škodi malo odmora", kaže opušteno, svega šaljivim tonom.
"Zašto ste vas dvoje u opšte došli?", pitam i dalje ne okrećući se ka njima.
"Samo sam htela da vidim da li se vraćaš u Unutrašnji red", kaže Kali glasom bez emocija.
"Sutra je subota veče zar ne?", pita Alehandro i previše uzbuđeno.
"Da, i?", pitam a on je odjednom ispred mene i staje mi na put.
"Lia, nismo izašli od kako je počela ova nova školska godina. Opusti se malo!"
"Kunem ti se Alehandro, još jednom mi reci da se opustim, spaliću te!"
"Ma daj, Lia, svima nam treba jedan dobar izlazak. Od kada ti to odbijaš?"
"Govoriš kao da me poznaješ u dušu! Grešiš", kažem mu i odgurnem ga da prođem. Trenutno sam previše nervozna za njega.
Čula sam Alehandra kako priča sa Kali namerno da bih ga čula. "Vidi, svoju nervozu izbacuje na mene jadnog. Samo sam hteo da se zabavi malo", počne da cokće, "a pristaće ona, ne zvao se ja Alehandro."

***

"Sigurna si da možeš ovo?", pita me Vasil koji stoji pored mene i Kali u punoj vežbaonici. Čini se kao da cela sala gleda da li sam sposobna za dalje vežbe.

Ipak, trčala sam celu trku od pet kilometara. Nisam bila među prvima kao obično, ali bolelo je mnogo manje nego što sam očekivala. Izgleda da, sa bilo čim što su me drogirali, je nekako delovalo.
"Stopostotno", kažem a na taj znak Kali zamahne nogom ka mom vratu i ja je brzo uhvatim za njenu nožicu i obrnem je, ali ona se drugom odgurne o pod i udari me u grudi i obe padamo, samo što se samo jedna od nas bori za vazduh.
"Koji kurac?", kažem dok se okrećem na leđa boreći se za vazduh.
Kali staje iznad mene i pruža mi ruku. "Kada mi uhvatiš nogu, odmah me obori. Zar ne bi trebala to da znaš?", pita me podsmešljivo dok me podiže.
"Ne pametuj, mala", kažem joj dok se držim za kolena.
"Nastavite", govori nam Vasil i Kali odmah napada, te me uhvati nespremnu.
Jedva da stignem da izbegnem njen lakat meni u stomak. Kali je možda mlado dete, ali nije nešto puno niža od mene. Možda za svega nekoliko centimetara.
Odmaknem se i zauzmem borbeni stav pokazujući joj da sam spremna i da me napadne.
Ona se smeši i nestaje iza mene van mog vidokruga, a ne smem da se okrenem.
Pokušavam da pooštrim sluh i da čujem njene korake, ali to je teško pored pune vežbaonice ljudi koji se bore.
Ipak, instiktivno se okrećem na vreme i blokiram njen udarac. Ona pada, ali koristi to da njenim nogama obujmi moju i obori me, ali se izmičem.
"Sad!", govori Vasil što znači da želi da vidi borbu moćima.
Kali i dalje leži, ali ne zato što ne može da ustane, već ima dobar ugao da dune vetar tako jak da me ne održi na nogama ni sekunde.
Jaučem, ali trudim se da brzo ustanem, što je presporo ako pitate Kali.
Ona je sada iznad mene i guši me. Smeši mi se ludim smeškom. "Znaš šta treba da radiš."
Ovo su nam objašnjavali. Njene ruke hvatam mojima i pokušavam da opustim stisak, a nogama obujmim njene kukove i sada sam ja iznad nje. Sada ja nju gušim jače nego ona mene.
Smeši mi se. "Sjajna si za nekog ko je izašao iz bolnice", kaže mi kad je pustim a trudim se da to shvatim kao kompliment.
"Dobro", kaže Vasil i prilazi nam. "Dobra si Lia. Verujem da je serum delovao", smeši mi se ali meni to definitivno nije smešno.
"Sporija je nego inače", napomene Kali i to lagano kao da je malopre skoro nisam zadavila.
Vasil je opomenu pogledom. "Malo strpljenja Kalista. Pretrpela je teške povrede."
Kali prevrće očima ali ipak ćuti.
Vasil se opet okreće meni. "Odredićemo vam trening kada se vidimo sledeći put. Vi nastavite za sad."