The Light Of The Darkness

32. Traumas

Abbigail's P.O.V.

,,Idem sad. Ako ti nešto bude trebalo, biću u biblioteci, znaš gde je to?", Harry me je upitno pogledao

Klimnula sam glavom setivši se prostorije sa knjigama i klavirom. Ne tako lepa sećanja u vezi te prostorije mi prođu kroz glavu, ali samo odmahnem glavom kako bih se rešila tih misli.

Harry je već izašao iz sobe ostavljajući me samu u njoj.

Ustala sam iz kreveta i krenula da uzmem nešto da obučem.
Ali ovde nema mojih stvari, sem ovoga u čemu sam došla, ili bolje reći, doneta ovde.

Setila sam se da u onoj sobi gde sam pre boravila možda još ima nekih stvari koje sam nosila.

Otišla sam do te sobe i otvorila vrata.

Sve je ostalo isto. Ni jedna stvar nije bila pomerena, sve je ostalo baš onako kako sam ostavila.

Prišla sam ormaru i otvorila ga. U njemu našla sam sve one stvari koje su se i pre tu nalazile.

Uzela sam jednu majicu i pantalone te se obukla na brzinu.

Izašla sam iz sobe i uputila se ka kuhinji. Htela sam da se javim Marthi. Nisam je dugo videla, nedostajala mi je. Iako je ne poznajem najbolje, odmah se moglo primetiti da je ona jedna vrlo draga i dobra žena.

Ušla sam u kuhinju, ali nisam zatekla Marthu tamo.

Slegnula sam ramenima i odlučila da ću je kasnije opet potražiti.

Otišla sam do dnevnog boravka. Sela sam na kauč i ugledala Harryjev telefon na stoliću. Setila sam se da bi lepo bilo da se javim mami, koja sigurno brine za mene.

Uzela sam telefon, upalila ga i ukucala broj moje majke.

,,Halo?", javio se ženski glas

Mogla sam prepoznati dozu zabrinutosti i straha u njemu.
To je bio glas moje majke.

,,Mama, ja sam, Abbigail", rekla sam polako

,,Abbigail, dušo, gde si? Šta se desilo? Jesi li dobro?", počela je da me ispituje uplašeno

,,Dobro sam, trenutno sam kod Harryja", odgovorila sam

Ovo joj sigurno neće biti pravo, što sam kod Harryja.

,,Zašto si kod njega? Zašto nisi u Washingtonu? Šta se desilo?
On je zvao. Tražio je tvoju adresu i rekao je da je hitno. Reci mi šta je to bilo tako hitno", rekla je brzo

,,Ništa mama, važno je da sam sada dobro", nisam želela da joj pričam ni o čemu, samo bih je dodatno uzrujala

,,Hoćeš se vratiti kući?", pitala je

Volela bih, ali ne mogu.

,,Ne mogu, ostaću ovde još neko vreme", odgovorila sam joj

,,Zašto ostaješ kod njega? Zar si zaboravila šta ti je uradio?", panično se derala

,,Nisam, mama. Ali svako zaslužuje drugu šansu, zar ne? Veruj mi da znam da se Harry promenio i da zaslužuje tu drugu šansu", rekla sam

Nisam još uvek sigurna zašto, ali želim da mu dam još jednu šansu. Promenio se i znam da je bolji sada.

,,Ti ne shvataš šta radiš Abbigail...", samo sam to čula pre nego što sam prekinula razgovor

Ne želim više o tome.

Odlučila sam kako će biti i neće me niko sprečiti u tome.

Želim da dam Harryju šansu da bude bolji.
Ako sam ja ta osoba koja ima priliku da promeni nekog, zašto to da ne uradim?

Mada, jedino se pitam zašto mu je toliko stalo da bude bolji prema meni. Zašto želi da se brine za mene?
Ne tražim mu to. Ne želim da mu budem na teretu, on ima svoj život.
Iako je on većinom kriv što se ono desilo...

Udahnula sam duboko i odlučila da ne mislim više o tome. Spustila sam telefon iz svojih ruku na sto i uzela daljinski.

Upalila sam televizor i potražila neki film.

Ugledala sam neki horor. Budući da ne volim horore, htela sam odmah da ugasim televizor.

Ugledala sam devojku vezanu za stolicu i čoveka sa maskom na licu kako joj prilazi sa nožem u rukama.

Skamenila sam se.

Počeo je da me obuzima neopisiv strah.
Moje ruke su drhtale, kao i celo moje telo.

Odjednom, našla sam se vezana za stolicu.

Počela sam da vrištim i plačem kada sam ugledala njega ispred sebe. Držao je nož u ruci i polako mi se približavao.

,,Ne, skloni se od mene!", proderala sam se

Nije me slušao, samo se bolesno nasmejao.

I tada, osetila sam nešto čvrsto kako obavija moje telo.

,,Shhh... Sve će biti uredu", govorio je dobro poznat glas

Trgla sam se i pogledala oko sebe. Više nije bilo one stolice, mračne prostorije niti onog bolesnika sa nožem u ruci.

Pored mene sedeo je Harry čvrsto me grleći.

Pogledala sam u njega svojim suznim očima.

,,Šta se desilo?", upitala sam drhtavim glasom

,,Mislim da si imala napad panike...", rekao je te se malo odaljio od mene

,,Čuo sam te kako vičeš i odmah sam došao. Sedela si na krevetu, tresla se i plakala. Vikala si da te pusti. Zagrlio sam te, da bih te umirio, i onda si se vratila u stvarnost", dodao je

Pogledala sam ga u čudu.

Zar je moguće da je to ostavilo toliki uticaj na moju psihu?

,,Da li to znači da imam traume?", pitala sam ga brišući svoje mokre obraze

Klimnuo je glavom ne rekavši ništa.

Pala sam mu u zagrljaj i zaplakala.

,,Hvala ti što si se našao tu da prekineš onu noćnu moru", prošaputala sam mu u zagrljaju

,,Uvek ću biti tu za tebe", rekao je i prešao rukom kroz moju kosu smirujući me

Writer's P.O.V.

Bila je srećna što ga je imala uz sebe. Imala je osobu koja bi život dala za nju, ali ona to nije shvatala.

Nije osećala prema njemu ono što je on osećao prema njoj.
Volela je način na koji se ophodio prema njoj, ali nije shvatala zašto.

Zašto je bio zaštitnički nastrojen prema njoj? Zašto je nije samo pustio da ode? Zašto je hteo da se brine o njoj?

Jednostavno, jer ju je zavoleo.

Zavoleo ju je jer ga nije ostavila u zatvoru, jer nije otišla od njega kada ju je trebao, jer ga je razumela i oprostila mu što se ponašao kao čudovište prema njoj.

Zavoleo je svaki deo nje. Činila ga je kompletnim, mada ona to nije shvatala.

Bila mu je sve.
Bez nje bio bi idalje onaj stari bezosećajni Harry.

Shvatio je da je voli.
Nadao se da i ona oseća nešto prema njemu. Ali znao je da ne možeš voleti nekoga ko ti je naneo toliko bola i patnje.

Kajao se. Trebao je čuvati taj dragulj koji je imao. Nije bio svesan šta radi jednom tako dobrom biću. Nije shvatao svoju grešku.

Sada bi sve dao da vrati vreme i ispravi sve zbog čega ju je povredio. Ali nije mogao.
I to ga je uništavalo.

I zato, želeo je da je čuva uz sebe. Da joj ne da da ode od njega, jer bi onda izgubio sve.
____________________________________
A/N
Hey ljudi :)
Tu je nastavak, ne baš tako dugačak, ali duži od prošlog ;)
Nadam se da vam se dopada...
Pa danas je dva meseca od kako pišem ovu priču :D
Želim da vam zahvalim na svim vote-ovima, komentarima i što ste ostali uz priču i pružate mi podršku! Bez vas ne bi bilo ništa od ovoga, zato sam vam beskrajno zahvalna, lysm ❤