The Light Of The Darkness

37. Planning

Harry's P.O.V.

Abbigail i Eric danas idu u bioskop.

Kao i svaki dan ove proklete tri sedmice, pratiću ih.

Bacim pogled na sat koji pokazuje da je vreme da krenem.

Oblačim svoj crni kaput i izlazim iz vile.

Dovezao sam se svojim kolima do bioskopa te izašao iz njih.
Došao sam do bioskopa i sakrio se iza jednog drveta ispred čekajući Abbigail i Erica da dođu.

Ubrzo, ugledao sam ih kako veselo prilaze bioskopu. Kao i uvek, on je pričao neke gluposti na šta se ona smejala.
Muka mi je od njega. Muka jer to nisam ja...

Ušli su u bioskop, a za njima i ja, pazeći da me ne primete. On me ne bi primetio, ipak me ne poznaje, ali Abbigail bi me lako spazila.

Morao sam kupiti kartu za ovu šugavu romantiku. Mrzim te patetične ljubavne filmove...

Seo sam na mesto dva reda iza njih. Imam odličan pogled. Na njih, naravno, ne na ovu glupost od filma...

Ubrzo, film je počeo.

Imao sam osećaj kao da sam zarobljen ovde danima. Nikad da dođe kraj prokletog filma, a ovo dvoje se samo smeškaju. Kako neko može uživati u nečemu ovako patetičnom?

Eric je prebacio ruku preko Abbigailinih ramena.

Skidaj tu ruku da je ja ne bih skinuo!

Ljubomora me izjeda.
Istina, nisam ih video kako se ljube ili slično, ali bliski su. I previše...

Svetla u bioskopskoj sali su se upalila.

Napokon, film je gotov!

Brzo sam izjurio iz bioskopa i sakrio se čekajući njih dvoje da izađu.

Kao što sam i očekivao, izašli su srećni i nasmejani.

Volim da gledam Abbigail nasmejanu, ali ne volim što je uzrok njenog smeha neko drugi... neko ko nisam ja...

Ušli su u auto te sam i ja brzo došao do svog. Pustio sam im desetak sekundi prednosti, a zatim sam krenuo za njima.

Auto se zaustavio ispred njene kuće te je ona izašla iz kola i ušla u kuću.

Eric je produžio, a za njim i ja.

Mislim da je trenutak došao.
Trenutak na koji sam čekao sve vreme ovog dugotrajnog praćenja...

Njegov auto se zaustavio ispred jedne visoke zgrade.

Izašao je iz njega i zaputio se u zgradu.

Požurio sam za njim. Ne smem čekati ni sekunde.

Odmah nakon što je otvorio vrata zgrade spretno sam ga s leđa uhvatio za usta jednom rukom, dok sam drugom obuhvatio njegove ruke. Nije se mogao maknuti iz mog čvrstog stiska.

Povukao sam ga u zgradu.

,,Budi tih, da ti ne bih iščupao jezik", prošaputao sam mu na uho na šta je on poslušno klimnuo glavom

,,A sada, reci mi u kom stanu živiš", ponovo sam progovorio

Nešto je promrmljao u moju ruku, ali ga nisam razumeo.

,,Ako pokušaš nešto, mrtav si", rekao sam mu pre nego što ću odmaknuti svoju ruku sa njegovih usta

,,Stan broj 6", rekao je pokušavajući da dođe do vazduha, jer ga je moja ruka sprečavala da diše

Povukao sam ga uz stepenice prelazeći pogledom preko vrata svih stanova tražeći broj 6.

,,Bingo", prošaputao sam zadovoljno našavši stan

,,Daj mi ključeve", rekao sam ne ispuštajući ga iz svog snažnog stiska

Pružio mi je ključeve stana dok su mu se ruke tresle od straha, predpostavljam.

Otključao sam vrata i ubacio ga u stan. Pao je na pod, a ja sam to vreme iskoristio da zaključam stan.

Podigao sam ga sa poda te bacio na jednu od fotelja.

Seo sam na kauč do njega ne ispuštajući ga iz vida.

,,Slušaj me sad pažljivo. Neće ti se desiti ništa, ako mi pomogneš", rekao sam

,,Oko čega?", zbunjeno i još uvek uplašeno je upitao

,,Devojka sa kojom izlaziš, Abbigail... reci mi sve o vama. Šta je ona tebi? Kako ste se upoznali? Sve, sve mi reci", odgovorio sam

,,Ona mi je samo prijateljica...", rekao je, na šta sam ga odmah prekinuo

,,Ako lažeš, nećeš se dobro provesti", zapretio sam mu

,,Ne lažem! Upoznali smo se u parku pre nekoliko sedmica. Bila je tužna, plakala je zbog nekog tipa, nije mi htela reći šta joj je učinio niti njegovo ime, ali mora da je bio kreten čim je rasplakao onako divnu osobu", rekao je

U meni je bes kuljao. Ovaj me je upravo nazvao kretenom! Donekle je i upravu, ali nije njegovo da mi sudi!

Namrštio sam se na šta se on zaustavio sa svojim govorom.

,,E, vidiš, taj kreten bio sam ja", rekao sam, a on je složio uplašen i zbunjen izraz lica

,,Ovaj... nisam mislio...", krenuo je da se izvinjava, ali sam ga prekinuo

,,Zaboraviću na tu malu uvredu, ako mi pomogneš da je opet vratim", rekao sam

,,Kako?", pitao je zbunjeno

,,Ne znam, da znam misliš da bih trošio vreme na tebe?", već sam počeo da gubim kontrolu

,,Dobro... Pa dosta te je pominjala. I previše, ako mene pitaš... Pati, to je očigledno. Mada više je rekla ružnih stvari o tebi, nego dobrih", rekao je na šta sam se namrštio

,,Preskoči uvod, pređi na plan! Kako da je vratim?", povisio sam ton

,,Hmmm... Često smo išli u bioskop, ona je uvek birala filmove, ljubavne, što znači da je romantična. Možda, ako bi napravio nešto romantično, iznenadio je nekako, izvinio joj se, iskupio... Možda bi ti i oprostila. Ali zavisi...", zastao je

,,Od čega?", pitao sam

,,Koliki si kreten bio...", odgovorio je

Suzdržavao sam se da ga ne lupim pravo u facu.

,,Veliki...", rekao sam besno

,,Onda ćeš morati dosta truda da uložiš", slegnuo je ramenima

,,Uredu, smisliću nešto... Ali ti si mi ključan tu! Ako kažeš ikome za ovo, nećeš ugledati svetlost sledećeg dana!", podviknuo sam

,,E vidiš, kada ne bi bio toliko nasilan, ne bi te ona ni ostavila", rekao je

,,Začepi gubicu! Daj mi broj tvog telefona, javiću ti kad sve bude spremno, imaš zadatak da je dovedeš", rekao sam mu

Zapisao sam broj njegovog telefona i krenuo.

,,Nikome ni reč!", zapretio sam mu i izjurio iz stana

Vratio sam se u svoj auto i odvezao do vile.

Ušao sam u nju i otišao do svoje sobe. Skinuo sam sve sa sebe i bacio se na krevet.

Konačno posle toliko vremena mogu mirno da spavam. Ostalo je samo da svoj plan sprovedem u delo...
____________________________________
A/N
Nije dug nastavak, ali ne zamerite, jer već je deset uveče, a ja sutra ustajem rano za školu...
Pa malo sam požurila sa nastavkom, jer me je neka inspiracija napala lol
Šta mislite da će Harry da napravi? :D
Ostavite mi koji vote i comm, ako vam se svideo nastavak :)
Na prošlom fali manje od deset vote-ova do 100, pa ako niste ostavili vote, bila bih vam zahvalna da to uradite ;)
Ly all ❤