Koliko je samo godina prošlo,a mi smo zajedno.Sto nam se sve dogadjalo i sta smo sve prošli.Za tu se ljubav isplatilo boriti.Sretni smo napokon i nista nam nasu sreću ne može pokvariti.Nas djeca imaju svoj zivot.Imaju svoju obitelj i jako smo ponosni na njih,samo još Daviija moram izvesti na pravi put.
Sve sto nas je zadesilo samo je ojačalo nasu ljubav.Volimo se i to je bitno.
Svi trenuci koje smo proveli zajedno,svi oni poljupci,svadje raskidi i prekidi samo nas je još vise spojilo i ojacalo.Dokazali smo da naša ljubav može protiv svega da možemo sve ucinit i da nas niko nemoze razdvojiti jer se naši putevi uvijek spoje.
Bilo je teško ,priznajemo.Nije bilo jednostavno ali smo uspjeli.Naša djeca su tu vezu samo još vise ojačala i vezala za cijeli život.
Ne mogu nas rastaviti jer i da nas rastave mi ćemo se ponovo naci ili sresti nekom drugom životu.
"Volim te malena"-rekao sam ljubeći je u njene meke usne
" I ja tebe,Ney"-rekla je uz vraćajući poljubac
"Mama?Tata?"-vikao je Davi
" Sto je bilo zlato?"-upitala je Mell
"Dobio sam poziv da igram za Barcu"-rekao je skačući
"Ma dodji vamo Tati"-rekao sam i bacio ga u zrak.
Moj sin je dobio poziv da igra za mladju selekciju.Bit ce isti otac.
The end.Gotovo.
Hvala svima koji ste čitali ovu priču.Uskoro stiže nova.
😝😝😝
