Let Me Be Your Hero // Danijel Subašić //

-9-

Luka, Darijo, Marko, Andrej, Mario, Šime, Vedran i ja smo pratili Subašića i Bellu koji su sada jeli sladoled.

"Hoću i ja sladoled!"-namrštio sam se i prekrižio ruke na prsima gledajući ih.

"Rakitiću, šuti! Čut će te!"-Darijo me opalio po glavi pa sam pao na ovaj grm ruža.

"Au! Vadi me! Vadi me!"-vikao sam i izvadili su me iz grma, a Pjaca mi je začepio usta.

"Glupane! Jesi normalan?! Ako nas Suba skonta, mrtvi smo!"-Vedran me udario, a ja sam osjetio kako mi nešto bode guzicu, a nisam mogao ništa reći jer mi je Marko držao ruku na ustima pa sam ga polizao da me pusti.

"Fuj! Polizao me!"-u šaptu je vikao.

"Pa nisi ni ti cvjetić."-rekao sam mu obrisavši jezik.

"Zašto si ga polizao, debilu glupi?"-Šime me upitao zbunjeno.

"Pa nešta mi bode guzicu! Izvadi mi to!"-okrenuo sam mu dupe, a on se odmaknuo. A jesi fin!

"Jao! Šta te bode?"-Mario je iznervirano upitao, a onda mi je iščupao nešto iz guzice što je boljelo ko sam vrag!

"Au!"-zajaukao sam uhvativši se za guzu. To je boljelo!

"Jao, trn od ruže! A sad začepi više! Nismo ovdje zbog tvoje guzice nego zbog ono dvoje!"-Andrej se oglasio i poredali smo se u red iza grmlja ovih zločestih ruža.

Promatrali smo ono dvoje, ali nisu bili zanimljivi. Bila mi je zanimljvija ona ptica na grani iznad mene. Mislim da je to golub. Mahnuo sam mu u nadi da će mi sletjeti na prst, ali nije. Vrlo bezobrazan golub! Pošto je golub bio zločest, uzeo sam češer s poda i pogodio tu glupu ptičurinu, a ona je poletjela i u letu me zasrala! A fuj! Zločesta i odvratna ptica! Propucat ću je zračnicom rafalima!

"Fuj! Posrala me ptičurina!"-govorio sam, a oni su se okrenuli i kad su me vidjeli opalili su se smijat.

"Kako?"-Vedran me upitao brišući suze od smijeha. Ha-ha! Jako smiješno!

"Pogodio ju je češerom."-Luka je rekao.

"Kako znaš?"-upitao sam ga brišući nekim velikim listom govna s glave i majice, ali propalim pokušajem.

"Nisam čorav!"-odgovorio je i taman da ću nešto reći Darijo me prekinuo.

"Shh! Eno ih! Ustali su!"

"Ajde! Pokret!"-Marko je rekao pa smo puzajući krenuli za njima. Heh, kao u vojsci! Iako nikad nisam bio u vojsci.

"Rakitiću, jebem ti mater! Nemoj mi na noge koljenima!"-Šime mi je opsovao lupivši me nogom u facu.

"Nemoj me udarat!"-udario sam i ja njega da budemo kvit.

*Bella's POV*

Danijel i ja smo šetali parkom upoznavajući se, a onda smo opet sjeli na klupu jer nam se nije dalo šetati više. Iako smo tek ustali s jedne klupice.

"Mogu li te pitati nešto?"-upitao me, ali vjerovatno nije mislio na to pitanje.

"Slobodno."-rekla sam, a on je malo oduglovačio, ali je ipak počeo s pitanjem.

"Zašto si me se bojala u početku? U liftu sam te pitao, a rekla si da ne vjeruješ nogometašima. No i Luka mi je rekao da si imala zaručnika, no ja želim čuti tvoje objašnjenje."

"To je prošlost. Ali opet mi je teško vjerovati vam."-odgovorila sam, a on je kimnuo glavom.

"I? Što ćemo sada? Hoćemo sjediti ovdje ili ćemo otići negdje?"-upitao me skrečući s teme.