Let Me Be Your Hero // Danijel Subašić //

-20-

*Danijel's POV*

"Ona to sigurno ne misli, konjino jedna."-Ivan me je odalamio po glavi, a ja sam brisao suze sa svog lica

"Misli. Nisi bio tamo i to čuo, jer da si bio sada bi mislio drugačije."-odgovorio sam mu, a onda je netko uletio u sobu.

"Jebote ljudi! Sada sam išao kod Belle u sobu jer sam ju nešto trebao, a ona je sjedila na krevetu s Katarinom i bukvalno je dušu isplakavala tamo. Ja se, majke mi, šlagirao."-Plavuša je govorio totalno u čudu, a onda je ugledao mene i skupio usta.

"Imenjače moj glupi, možeš li molim te izaći?"-ovaj ga je lijepo zamolio, a on je za neko divno čudo izašao iz sobe.

"Možeš li i ti izaći da mogu plakati u miru i tišini?"-sad sam ja njega upitao, a on se smiješkao.

"Jesi ti čuo što je majmun glupi rekao? Ušao je u Bellinu sobu i plakala je! A Kate je bila s njom jer sam ju poslao da ide vidjeti što se dogodilo između vas. I kužiš gdje to vodi?"-upitao me, a ja sam odmahnuo glavom.

"A jebote, jesi glup. To vodi tome da tebe Bella voli isto onoliko koliko ti voliš nju i ne mrzi te!"-smiješio se od uha do uha micajući obrve gore-dolje.

"Ja znam što je ona meni rekla. I ja stojim pri tome."-šmrcnuo sam, a on me opizdio po glavi.

"Konju, ne mrzi te! I to ćemo dokazati tako da ti nabavimo jednu lijepu curu."-on je zapeo za svoje i nije popuštao.

"Niti jedna cura nije lijepa kao Bella."-rekao sam na što je on preokrenuo očima.

"Neće biti lijepa kao ona, ne brini. Ali treba biti lijepa toliko da se Bella osjeća ugroženo. Točnije, toliko da napravimo Bellu ljubomornom."-objasnio je malo detaljnije. Ne sviđa mi se ta ideja. Neće upaliti. Jer me Bella mrzi.

"Ne sviđa mi se ideja jer me Bella mrzi i nikako neće biti ljubonorna."-bio sam totalno realan i iskren prema njemu, a i prema sebi.

"Daj ne seri. Čuo si onog majmuna što je rekao. Bella u sobi plače! A zašto plače? Zbog tebe! Zašto zbog tebe? Zato što te voli!"-izlupao me je po glavi.

"Možeš li molim te izaći? Hoću odmoriti."-pristoj o sam ga zamolio da izađe iz moje sobe.

"Dobro, idem. I budi spreman u 8. Imamo skupnu večeru. I lijepo se obuci. Imat ćeš novu curu."-namignuo mi je i istrčao iz sobe ostavljajući me samog. Fala Bogu. I ne pada mi na pamet ići negdje. Nisam lud. Želim ostati ovdje i gušiti se u vlastitim suzama i mislima.

Nikad nisam mislio da ću se zaljubiti u neku ono random curu koja prezire muški rod, a osobito nogometaše. I nakon tokiko truda oko toga da joj se približim i počnem izlaziti s njom, sve sjebem i eto. Opet sam na početku. Iako je ovog puta gore. Sada mrzi sve zbog mene. To je zato što sam debil nad debilima. Sada se komotno mogu oprostiti od Belle. Zamrzila me je i to neće baš biti lako za promijeniti.

◆◆◆

"Jebote ker, tko je ona?"-upitao sam guzatog Ivana kada sam vidio da nam se neka treba u kratkoj haljinici približava nama sa smiješkom na licu.

"Mia, tvoja cura za večeras."-brzo mi je odgovorio prije nego je ona stigla do nas.

"Hej!"-piskutavim glasom, ali ne onim slatkim piskutavim glasom nego nekim retardiranim bolesnim glasom, nas je pozdravila i istog trenutka sam htio propasti u zemlju da se ne brukam s njom pred ostalima.

"Hej, Mia! Ovo je Danijel, a Danijel ovo je Mia."-Ivan nas je upoznao, a meni je došlo da ga pajserom zatucam.

"Drago mi je!"-bukvalno je kreštala. I ne kažem to zato što mi se ne sviđa, kažem to jer je istina. I bruka me je da me ljudi vide s njom u društvu.