A true love story never ends

~Sreća je luksuz

Probudio me je jak bol u glavi. Namrštila sam se i polako otvorila oči. Pokušala sam da se protegnem pitajući se zašto mi je vid toliko zamagljen, ali onda sam primetila infuziju u ruci i počelo je naglo da mi se vrti u glavi dok su mi u misli dolazili svi dogadjaji za koje sam mislila da su bili samo ružan san.
Ovo nije san. Sve je stvarno. I sve je tako loše.
"Džek.." skupila sam malo snage i izgovorila njegovo ime. Grlo mi je bilo toliko suvo da sam se zagrcnula.
"Džek... Moram da vidim Dž..." osetila sam nečiju ruku na svojoj.
Vid mi se polako vraćao u normalu i jasno sam mogla da vidim osobu koja mi se polako približila.

Telo mi je bilo toliko beživotno, ali je srce lupalo kao nenormalno u njegovom prisustvu.

"Hej. Doktori su rekli da ne praviš nagle pokrete dok ne prestane dejstvo lekova. Sve će biti u redu." Rekao je i blago se nasmešio.
"Brent... Moram.." Pokušala sam naglo da ustanem ali se cela prostorija oko mene zavrtela. Uhvatio me je za ramena i polako vratio u krevet.

"Biće on okej." Tešio me je. Počela sam da plačem. Suze su se jedna za drugom slivale niz moje obraze i svaka je bolela više od prethodne.
"Moram da ga vidim. Koliko je sati?" Brent je rukama protrljao oči dok mu se na licu ocrtavao umor.
"Jutro je, Džes. Džek je celu noć bio na operaciji. Malopre su ga prebacili na intenzivnu i ne dozvoljavaju nikome da udje." Osetila sam ogroman bol koji mi je prošao celim telom. Izvukla sam infuziju i skočila iz kreveta.
"Odmah mi reci šta je sa njim. Držite me u ovoj sobi kao nekog bolesnika, ali nisam ja ta kojoj je potrebna pomoć nego Džeku, mom bratu!" Počela sam da vičem i udaram ga. On me je snažno zagrlio i oboje smo skliznuli na pod. Suze su me gušile i maglile vid dok je moje telo gubilo energiju.
"Smesta.. mi reci..šta je sa Džekom." uspela sam nekako da izgovorim ostajući bez daha.
"Zadobio je teže povrede." Oklevao je. "Ima unutrašnje krvarenje i.. ne znam Džes, operacija je dugo trajala i preostaje nam samo da čekamo. U komi je." Izvukla sam se iz Brentovih ruku i krenula prema vratima. U hodniku su bili Nora i Liam. Sve je postalo kao usporeni snimak. Kada su me primetili krenuli su u mom pravcu. Imali su zabrinut pogled. Nori su oči bile krvave od suza. Sigurno su celu noć bili ovde. Uhvatila me je za ruke i snažno ih stegla. Na neki način je uspela da pridobije moju pažnju.

Osećala sam se toliko nemoćno. Želela sam da vičem, da kažem kako je sve ovo moja krivica, da Džek nije zaslužio da ispašta zbog mene, sve sam ja upropastila i ja treba da budem kažnjena.

"Džes.. pogledaj me. Nisi ti kriva. Možda je ovako moralo da bude. Nisi mogla da znaš. Sve će biti u redu. Pogledaj me, sve će se vratiti na svoje mesto, obećavam ti." blago sam klimnula glavom očajnički pokušavajući da prihvatim njene reči. Pokušala sam da se saberem. Liam je stajao sa strane i nemo posmatrao situaciju.

"Šta se desilo tamo?" jeza mi je prošla celim telom dok mi je kroz glavu prolazila slika Džeka kako nemoćno leži na nosilima hitne pomoći.
"Izgleda da se Džek sprijateljio sa nekim momcima u diskoteci i juče su ga zvali da se provoza sa njima. Bili su pijani, dečko za volanom je vozio velikom brzinom.. Izgubio je kontrolu nad vozilom i sleteli su sa puta. Pričala sam sa policijom, Džek nije okrivljen ni za šta. Ostala tri momka se takodje bore za život."

"Samo da sve bude dobro, Nora. Molim te.. sve ću ispraviti."
"Jak je on, zar bi nas ostavio tako lako?" Samo sam klimnula glavom.
"I, Džes? Još nešto." Pogledala sam je upitno brišući suze sa obraza.
"Baka i deka su se vratili. Obavešteni su o ovome što se desilo i javili su Lili. Stići će za par sati." Progutala je knedlu.
Pored tuge i umora u mom telu je zavladala i panika. Mama je imala svojih obaveza, trebalo joj je prostora i da neko vreme bude malo sama. Ovo će je slomiti. Pitala sam se da li je i tata saznao.

Samo sam želela da imam normalno leto kao sve tinejdžerke. Malo šopinga i odlazak na plažu sa najboljom drugaricom dok moja porodica uživa podjednako kao ja. A umesto toga, ceo život mi je okrenuo naglavačke. Stalno se zapitam Zašto se to baš meni desilo? Zašto bilo ko na ovom svetu mora da bude tužan i nesrećan? Život je samo jedan i velika je nepravda što je sreća luksuz koji ne mogu svi da priušte. Zašto je nekima sudjeno da budu nesrećni? Nekima koji to nisu ni najmanje zaslužili. Možda jednostavno život tako funkcioniše.

Poslednje čega se sećam bilo je da sam razmenila par reči sa Liamom u čekaonici i zaspala na njegovom ramenu. Nisam bila sigurna ni da li sanjam. Oči su mi bile zatvorene, vladao je jezivi mrak. Osećala sam jaku glavobolju. Možda sam sanjala, ali snova nije bilo. Pokušala sam da zamišljam neke srećne scene u glavi, ali su snovi jednostavno nestali.

"Odlazi odavde, najmanje koga želi da vidi ovde si ti." čula sam Norin glas i promeškoljila se na klupi.
"Možda ti misliš da mi nije stalo do Džeka, ali jeste. Ko si ti da mi zabraniš da budem ovde." Katarina...
Trgnula sam se shvatajući da ovo nije bio san već stvarnost.

"Katarina Svenson." Ustala sam i prišla joj. Stoji tačno ispred mene. Koliko puta je ova scena ponovljena. Svaki put kada se ona pojavila, dogodilo bi se nešto loše. I svaki put bi ona izašla kao žrtva sa pobedom u malom prstu, a ja kao gubitnica sa sve većim bolom i patnjom.
"Zar ti nije dosta? Šta još želiš da vidiš? Pogledaj šta si napravila. Zbog glupe fore iz škole uništićeš mi ceo život? Ovde se radi o životima ljudi, Katarina, a ne o zabavi. Više nisam samo ja u pitanju, povredjuješ sve oko mene. Ovo mora da prestane."
"Ti to mene kriviš za Džekovu nesreću?" rekla je uvredjeno i prišla mi bliže. "Samo sam želela da se osvetim za to što si mi uradila. Blefirala sam kada sam ti rekla da sam zaljubljena u Džeka. Na kraju mi je postao dobar prijatelj i nikad nisam pomislila da bih mogla da ga povredim na bilo koji način." Suza joj je kanula niz lice. Mislila sam da sanjam. "A ti si, Džesika svojim lažima i doprinela da se sve ovo desi. Glumiš žrtvu ali si zapravo ti ona koja je i prouzrokovala sve ovo.
"Prestani." Počela sam da plačem. "Nisam želela da se išta od ovoga dogodi. Samo sam htela da ispravim sve."
"Ali nisi, učinila si da ispadne još gore."
"Prestanite obe!" rekao je Brent i stao izmedju nas dve. "Nemam pojma o čemu se ovde radi, ali obe morate da prestanete i da oladite malo. Džek se tamo bori za život i bolnica nije mesto za vašu svadju." Pogledao me je saosećajno, ali sa dozom ljutnje. Šta ja to radim? Sela sam na klupu izmedju Nore i Liama koji su izbezumljeno posmatrali celu situaciju, a Katarina je otišla na drugi kraj hodnika.

"Šta se ovde dešava? Gde je moj sin?" Čulo se užurbano odzvanjanje štikli kroz hodnik. Svi smo pogledali u tom pravcu.
"Lili?" Rekla je Nora i ustala.
"Mama?"

Medicinaka sestra je došla u tom trenutku i svi smo se okupili oko nje. Uhvatila sam mamin preplašen pogled i odjednom sam osetila jak bol oko srca.

"Vi ste porodica Džeka Brendona?"