Stigni me 🔚(štampana)

JEDANAESTO POGLAVLJE

... Nađa...

Verovatno je i njemu stresno bilo sve što se izdešavalo ovih dana pa je sočnim poljupcem stavio tačku na to. Uživali smo u večeri otkrivajući jedno drugom detalje iz života.

- Ostaješ ili se vraćaš? - pita me.

- Ostajem, htela sam da te pitam za neki hotel.

- Kakav hotel, ostaješ kod mene!

- Čuj, ne bih htela da smetam. Mislila sam sutra da upoznam drugara i da ti nešto predložim. - ne znam da li je rano ali stvarno bih volela da skrenem misli tom malom biću, ovih dana će se susretati sa pogledima punim sažaljenja.

- Draga, nemoj nikada više da pomisliš da bi mogla da mi smetaš. Aleksa je kod moje sestre i sutra idemo po njega. Pitao je za tebe i jedva čeka da te upozna. - kako je on uopšte saznao za mene?

- Šta si mu rekao i kako ste uopšte pričali o meni?

- Jakov me zvao da mi kaže za Barbaru i pomenuo sam te u razgovoru, pošto znaš za moju reputaciju ženomrzca bilo mu je čudno da pominjem bilo koje žensko ime. Pitao me ko si i ja sam mu rekao da si koleginica. Jebiga nismo definisali odnos tada i nisam želeo da mu dajem lažnu nadu. Pričao sam mu o tebi, ali je izgleda čuo samo da dobro voziš auto. - nasmejem se.

- Super, a šta da radim sa obezbeđenjem? - šteta bi bilo da spavaju u kolima... Vadi telefon, zove nekoga.

- Hej, šta da radimo sa obezbeđenjem? - kontam zove Jakova.

- Da još smo u restoranu, idemo  kod mene u stan.

- Ok. Nećemo izlaziti. Imam kamere, interfon i zgrada ima obezbeđenje.

- Važi, zovem pre nego izađemo. - okreće se i kaže - Sređeno.

- Htela sam još nešto da te pitam.

- Pitaj me. - smeška se.

- Sledeće nedelje radimo koncerta na Jazu. Ušli smo u Crnu Goru. Znam da ide tvoja ekipa. Da li bi poveo i Aleksu, mogli smo malo da se odmorimo? - gleda me začuđeno.

- Čekaj, ti bi njega vodila na letovanje? -  stvarno mi nije jasno šta mu je tu čudno.

- Da, mada to i nije letovanje, već nekoliko dana. - smeši se.

- Gde si bila do sada? Što te nisam upoznao pre petnaest godine? - sada se smejem i ja.

- Baš bi se okrenuo na mene, zamazanu motornim uljem u radnom kombinezonu! -  ispričam mu moju priču o školi i teči.

Taman da krenemo zvoni mi telefon. Majka.

- E, mama.

- Nađa sine kako si šta radiš?  - e sada konačno da je ućutkam.

- Na večeri sam sa momkom. Ti?

- Nađa sine, ne šali se sa majkom. - e koliko mi je majka optimistična!

- Ne šalim se, nego kako ste vi?

- Dobro, kako ti kažeš, a poverovaću tek kad vidim svojim očima. Kakav je? Kada ću ga videti?

- Evo šalim ti sliku. Ćao! - gledam ga kako se smeška.

- Majka ko majka. Dođi ovamo da se slikamo. -  slikamo se i pošaljem joj sliku. Ustanemo i krenemo. On sa autom ispred, ja za njim a obezbeđenje za mnom.

... Kinez...

Vreme koje sam proveo sa njom danas je kvalitetnije nego sve ove godine koje sam samovao. Nađa u mom životu je san. Znam da su nam životi komplikovani, znam i koliko radi. Najbitnije je da pametno koristimo vreme koje provodimo zajedno.

Budan sam već neko vreme ali se ne pomeram. Neću da je budim. Imala je napornu noć. Smeškam se, nisam mogao ni da zamislim da je ovoliko vatrena u krevetu. Nije da se žalim, ali me iznenadila. Zvoni joj telefon. Počinjem da tripujem od tog njenog telefona. Kao da će joj javljati samo za probleme. Napipa ga rukom, javi se a oči ne otvara. Priča kao da je budna satima. Ispriča se sa nekim vezano za posao, završi razgovor i nastavi da spava. Ona je čudo!

Skuvao sam kafu, javio Desi da ćemo Nađa i ja doći kasnije po Aleksu. Vrištala je kao nenormalna. Otrčala je da spremi ručak, kao da joj dolazi Kralj u kuću. Prizor koji ugledam me patosira. Ona u mojoj košulji, bosa i čupava. Prilazi mi i ljubi me. Uzima kafu

- Ne progovaraj dok ne popijem kafu! - mnogo je simpatična ovako kad tek ustane. U tišini pijemo kafu, samo se gledamo. Kada je ispila kafu do kraja progovori.

- Dobro jutro!

- Jutro lepotice, jesi li lepo spavala?

- Lepše bi spavala da ove kokoške iz Opštine Bela Crkva nemaju običaj kada dođu na posao stave kafu i zovu  Nađu za kojekakve gluposti. - priča o telefonskom pozivu.

- Pusti beštije, šta želiš za doručak? - još uvek ne znam njene navike.

- Još jednu kafu i sok od pomorandže ako nije problem. - čuj problem, pomuzao bih kamilu i sir napravio samo da zatraži.

- Ne jedeš rano? - pitam je dok stavljam kafu i cedim pomorandže.

- Obično ne jedem pre jedan, dva. Ne stižem. - samo što je izgovorila, zazvoni joj prokletinja. Javlja se, izgleda da joj vozač ima neki problem.

- Kako ti se ispraznio akumulator kada je nov?

- Dobro, imaš kablove u bunkeru, zaustavi nekoga neka te prespoji kablovima, ako ne može javi mi da šaljem šlep.

- Slobo vodi računa plus na plus nemoj kontra spržićeš oba auta!

Smejem se, kakvi su joj to vozači da nju zovu za takve gluposti. Popijemo još jednu kafu. Javim Jakovu da izlazimo, donesem joj torbu iz auta da se obuče i krenemo.

Vozimo se u tišini, oboje je obuzela trema. Svratimo da kupi nešto i Aleksi i Desi i Adamu. Pune ruke. Kada sam video slatkiše, oduševio sam se.

- Kako znaš da voli Rafaelo? - gledam je a u očima mi se ocrtavaju srca.

- Da budem iskrena, kupila sam one slatkiše koje ja volim! - o, pa njih dvoje jednu iste slatkiše.

- Još mi reci da si kupila Tuk sa slaninom i onaj flips sa sirom što miriše na prljave čarape i voleće te više od mene. - vadi oba iz kese i ponosno se smeška.

Stižemo, Aleksa izleće iz kuće kao metak.

- Wow, auto ti je stvarno kul! - obraća se Nađi, mene i ne konstatuje.

- Vidim i ja jednog kul momka koga bih mogla da provozam. Ja sam Nađa. - pruža mu ruku. On joj priđe pruži ruku.

- Ja sam i Aleksa i stvarno sam kul. Jel idemo u vožnju? - nestrpljiv je.

- Moramo da popijemo kafu sa tetkom, a onda idemo da se vozimo. -  gleda je i klimne glavom.

- A šta si mi to donela? - pita je gledajući u kesu.

- Slatkiši, moji omiljeni. Nadam se da će ti se svideti.

- Rećiću ti kada probam. Hvala.

Uđemo u kuću. Desa je gleda, ne trepće.

- Nađa, ne verujem. Nisam te videla godinama. Ništa se nisi promenila. - šta je ovo? Odakle se one znaju?