Stigni me 🔚(štampana)

DVANAESTO POGLAVLJE

...Nađa...

- Deso, pa Kinez je taj tvoj brat?!

- Vas dve se znate? - Kinez se čudi.

- Bato, pa pričala sam ti o Nađi, zajedno smo studirale. Ali ti me nisi slušao! - stvarno je i meni pričala o bratu, ali to je bilo pre osam godina! Kamo sreće da sam je poslušala. Izbegli bi sranje zvano Barbara. Ali sudbina je imala druge planove.

- Tetka, što nisi dovela Nađu pre, mogla je ona da me rodi! - svi smo zanemeli. Šta reći detetu, vidi se da je besan na majku.

- Aleksa, jesi li probao slatkiše? - prebacim razgovor na drugu temu.

- Nisam, moram prvo da ručam. Ne daju mi da ih jedem pre ručka.

- Pa šta onda čekamo?! Hajde da pomognemo tetki. - ustajem i dajem mu ruku. On skače i hvata me i vuče ka kuhinji, a Desa kreće za nama.

- I šta voliš da jedeš? - pitam ga.

- Slatkiše! - razvlači usne u kez i vidim da ima jedan zub koji visi,samo što nije ispao.

- E Nađa, on ništa neće da jede. - javlja se Desa.

- Mili, javila mi se Zubić Vila. Kaže treba joj jedan zubić. A za nagradu šalje puno slatkiša. Šta misliš da joj javim da dođe? - verovatno mu zub koji se ljulja smeta.

- Hm, - razmišlja - a hoće li da boli?

- Neće, znam jedan trik. - ovako je meni teča vadio mlečne zube.

- Trik, stvarno! - moram da vodim računa, ne smem ovo da zajebem!

- Pa pokaži mi. - uzbuđen je.

- Deso, treba nam konac.

- Evo,može ovaj. - vadi beli kotur.

- E, baš taj! - uzmem konac, njega stavim na barsku stolicu. Zamolim ga da zine. - E sada moraš da zažmuriš da bi trik uspeo.

Žmuri na jedno oko. Pustim ga dok obmotavam konac oko zuba.

- E sada i drugo. - posluša me. - Sada čarobne reči, ćiribu, ćiriba. - povučem konac i zub izleti. - Vidi šta imam! - pokažem mu zub koji visi na koncu.

- Super, sad će mi Vila doneti slatkiše! Idem da pokažem tati.- dajem mu konac i odlazi.

-Nađa, ovo je čudo!

-Ma,daj, Deso, kao da nama nisu ovako vadili zube!

- Ne mislim na to, već danima pokušavam da ga ubedim da izvadi zub i ništa, a tebe upoznao pre deset minuta i dozvolio! - slegnem ramenima. Mnogo mi se sviđa malac!

... Kinez...

Sedim sa Adamom i dogovaramo raspored, jer radi kod mene kao vozač, uleće Aleksa i viče nešto. Kada zadobije moju pažnju vidim da nosi konac sa zubom. Iskezi se, a rupa na mestu gde je bio zub.

- Hej, Šampione, šta se desilo?

- Nađa mi je rekla da Vila traži nove zube i da će doneti slatkiše. Onda mi je pokazala trik i vidi zub. - sav ponosan mi priča. Kako posle da ne obožavam ovu ženu!

- Odlično, ja sam gladan, a ti Šampione? - očekujem odbijanje kao i svaki put...

- Kao vuk- zareži i pokaže svoje zube koji počinju da liče na raspored časova.

- Pa šta čekamo?!

- Evo i nas- ulaze Nađa i Desa noseći hranu.

Sedamo za sto, a Aleksa razvlači neku "slinu"  po rukama. Zovu ga Ljigavac, a ja se ježim na to.

- Šefe, ostavi TO i na pranje ruku. - sav se naježim na izgled te glupe igračke. Nađa je sela za sto. On joj prilazi i daje joj tu odvratnu smešu. Ona se kezi i počinje da je razvlači. On je oduševljen, jer niko ne podnosi tu masu.

- I ti voliš ljigavce? - pita je dok mu oči sjaje.

- Više volim "Slajmove" ali i ovo može da prođe!

- Stvarno!

- Da, da mislim da imam jedan u kolima. - ona je veće dete od njega.

- Istog momenta da ostavite to, to, tu odvratnu glupost i na pranje ruku! - povisim za nijansu glas, a njih dvoje nestanu u hodniku koji odzvanja od njihovog smeha. Glave će mi doći! Pogledam u pravcu šmrktanja i vidim moju sestru kako plače.

- Pobogu Deso šta ti je, nisam se valjda toliko derao? - u čudu sam.

- Nisi, nego jel ti vidiš koliko se on zalepio za Nađu. U pravu je, bolje da ga je ona rodila, nego ona zmijurina. - Tatin sin, i ja sam se zalepio za nju.

- Prestani, mogu da te čuju! Ne želim da je iko pominje! - ponovo se čuje smeh.

- Uvek mogu da se vadim na hormone. - progovara Desa.

- Kako, PMS? Jadan ti Adame. - udarim zeta po ramenu, nije mu lako, jeste mi sestra, ali tada se ponaša kao lujka. Ono "e sad neću ni kako ja hoću".

- Nije to, - smeška se Adam i upućuje joj jedan nežan pogled - postaćeš ujak! - ostanem bez teksta jer su pet godina u braku ali nisu uspeli da prošire porodicu.

- A šta ću ja da budem? - pita Aleksa.

- Ti ćeš da budeš stariji brat - objašnjava Desa. On krivi glavicu, nešto razmišlja.

- A Nađa? - e, do đavola, šta da mu kažem. Dok ja razmišljam, Nađa im čestita a Desa odvali

- Ujna! - svi se pogledamo, a on zadovoljan.

- Hej, ljudi, sipajte mi da jedem, hoću da idem sa Nađom da se vozim i da jedemo slatkiše! - na ovo se svi nasmeju, a ja rastem kao kvasac. Moja dva sveta su se podudarila. Jedno me plaši kakvu katastrofu će da naprave jer su isti....

Ostatak dana nas troje provodimo zajedno. Bili smo u parku, njih dvoje su se klackali, ljuljali i pentrali po spravama, a ja kao penzioner sedeo i sve to posmatrao punog srca.

Nađi je telefon zvonio milion puta, a ona je svaki razgovor obavljala krajnje profesionalno. Vreme je prosto letelo. Aleksa je imao rođendan, jedva se odvojio od Nađe. Pre toga mu je saopštila da ćemo zajedno na more na nekoliko dana. Mislim da moj Šampion nikada srećniji nije bio.

- Vreme je. Moram da krenem. Večeras imam sastanak tima i brdo posla koji moram da završim pre Crne Gore. - razumem to, ali već mi nedostaje. Biće ovo teško! Privučem je u zagrljaj. Udahnem njen miris da mi se ureže u mozak. Poljubim je da mi njen ukus ostane na usnama. Tek onda je pustim uz već čuvenu rečenicu.

- Vozi pažljivo! - i njeno

- Dobro mama!