Stigni me 🔚(štampana)

TRIDESETO POGLAVLJE

... Nađa...

Gužva je još uvek. Posle sinoćne pijanke i slavlja do duboko u noć umorni smo pali u krevet. Samo sam se ušuškala uz njega i srećna zaspala.

Jutros su stigli moji. Otac, majka, Jakov, Novak i Tijana. Svi srećni pa čak i Novak. Čestitao nam je, po njemu se vidi, od srca. Tijana sija, još uvek nisam stigla da razgovaram sa njom ali naslućujem da ima veze sa njim.

Dođi u sobu da te niko ne vidi. - stiže mi poruka na viber jer je to jedini način komunikacije ovde pošto mreže nema.

Niz kičmu mi gamiže hiljadu mrava, a srce udara u svom ritmu. Iskradem se da me niko ne vidi i šmugnem do sobe. A tamo još jedno iznenađenje.

Sa vrata vidim krevet koji je posut laticama. I njega kako me čeka samo u boksericama. Osmeh na njegovom licu je neprocenjiv.

- Sinoć si mi bila umorna pa smo ovaj deo preskočili. - Ustane i u dva koraka stigne ispred mene. Ne gubi vreme već spaja naše usne a rukama nežno otkopčava moju haljinu.

Ubrzo smo oboje bez odeće i po prvi put ne divljamo i ne brzamo već lagano istražujemo jedno drugo. Prepustim mu se. Uživam dok niže poljupce svuda po mom telu.

Temperatura u sobi se svakim njegovim poljupcem diže, ali ne samo temperatura .... U mom seredištu se formirala vatrena lopta koja traži oslobođenje. Onog momenta kada postane neizdrživo, laganim prodorom me ispuni do kraja.

- Ako sam te dobro razumeo sinoć, postoji mogućnost da ću biti otac. - počinje da se polako kreće i rukom dodatno stvara pritisak.

Već su zvezdice počele da plešu oko moje glave, nekontrolisano vrisnem dok tutnji prvi nasrtaj orgazma kroz moje telo. Osećam da je i on na ivici pa mu tiho potvrdim i to mu bude okidač.

Znojavi i zadovoljni se polako mazimo. Prošli smo dug put do konačnog mira. Od danas zajedno koračamo kroz život pa kako nam bude.

- Ručak, golupčići! - Desa kucnu na vrata i usput nas obavesti.

Ustanemo, sredimo se i pridružimo se veseloj skupini. Svi kao da su jedva čekali da se spotaknemo o ludi kamen. Njegovi roditelji samo što mi ne ljube stope. Ni moji nisu bolji, gledaju ga sa obožavanjem, dok Aleksu ne ispuštaju iz krila.

-Prijatelju, da ti kažem, naša Nađa je samo učila školu. Ništa ti ona ne zna da radi.-hvali mene moja majka.

- E moja prijo,mogu da ti garantujem da je ovaj moj zdrav i da neće da ukrade.A što je neradnik....! Imaćeš ti problema sa njim.- slušam ih i ne verujem. O čemu oni pričaju, kao da smo deca a ne zreli ljudi.

- Tašta,ja da sam hteo da ženim kuvaricu, do sada bih se oženio,a ti ćale, nemoj me više hvaliti. -na to se svi nasmeju.

Ubrzo se završi i ovaj cirkus i kud koji mili moji. Nas troje u Kragujevac, moji u Banju a društvo u Beograd. Na odmoru sam do ponedeljka i do tada moramo što šta da se izdogovaramo.

- Ja ne znam kako ću izdržati do ponedeljka, ništa stvari nemam! - hukćem jer sam došla sa stvarima koje sam nosila u Brisel. Nisu za obično dnevno nošenje.

- Što se mene tiče možeš komotno bez odeće da šetaš! - požudan osmeh mu se pojavi na licu.

Sva moja frustracija nestane. Napadnem njegove usne i uživam u početku našeg zvaničnog zajedničkog života.

... Kinez...

Ovako se nikada nisam osećao. Kao da su sve kockice sele na svoje mesto i ponovo čine celinu. Prosto sam toliko srećan da se plašim.

Moju dragu trese PMS jer na sve ima zajedljiv komentar i danas joj ništa ne odgovara. Ali posle mog iskrenog komentara nasrne na mene kao da mi usne nikada nije probala.

Međutim Aleksa je tu i sada rizikujem da mi glavu otkine, ali moram da prekinem poljubac iako bih ostao zalepljen za nju dugo, dugo...

- Kafa? - pitam je kada prestanemo da se ljubimo.

-Može, odavno nisam popila dobru kafu. - dobro je nije popizdela.

- Pa popili smo kafu pre puta, ja sam ti je kuvao. Kako da znam da će ova biti bolja? - ništa mi nije jasno.

- Dobra kafa za mene znači da je u miru pijem sa tobom, a ne u onom zverinjaku koji nas je okruživao! Jesu naši ali su preterali. - na ovo se nasmejem, privučem je u kratak poljubac i odem da kuvam kafu.

Nosim kafu i njenu omiljenu ceđenu pomorandžu. Zateknem je kako besno priča na telefon. Ko god da je sa druge strane najebao je.

- Ali to je nemoguće, milion puta sam prošla kroz nju! - onda sluša.

- Traži snimak sa sigurnosne i broj šefa smene pa mi javi!

- Dušo moja, ko te nervira? - puši se koliko je besna.

-Sloba veseli! Samo njemu mogu da se dese ovakve stvari. Pokupila ga rampa na ulasku na auto-put. Kaže uzeo karticu i krenuo i stigla ga. Rezultat razvijen prozor. - malo se smiri.

- Dušo moja, nemoj se nervirati popravićemo kvar, bitno je da niko nije povređen. - zagrlim je i smestim je u krila da pijemo kafu. Znam. Nije dobra ideja jer drugar već skače i preti da pocepa trenerke...

- Hvala ti! - Okrene se i poljubi me nežno u obraz.

- Neću postati papučar, ako ti kuvam kafu? - kao zabrinuto je pitam, a smeškam se. Žena u PMS-u je gora od minskog polja.

- Ma ne to, nego što me trpiš u ovoj fazi. - slatko se smeje, a do pre minut je bacala bombe!

- Možeš i po glavi da šetaš, da mi piješ krv na slamčicu ili bilo šta drugo! M. O. J. A. SI NAĐA! Volim sve tvoje faze, one čine tebe. Sve ukupno i vrline i mane. Nemoj ti meni :Hvala! Neću reči, već dela. - napućim usne i izazovem je da me poljubi. Uživali uz nju. Naravno njen telefon mi nikada nije bio saveznik, pa ni sad.

Javi se a ja se isključim. Stvarno je volim i sa svim manama meni je savršena. Nemam problem to ni da priznam ni da pokažem. Spremio sam još jedno iznenađenje, ali posle razgovora sa Novakom i Jakovom mislim da bolje ne može!

Sve za moju lepšu, bolju, jaču polovinu!