Orhan se trže na njen odgovor jer sve je očekivao ali ovoliku sigurnost u sebe od jedne žene, ne. Skupi obrve i ošinu je pogledom, bila je u pravu...nije imao izbora. Ona je stajala ispred njega kao đačić čekajući da joj ponudi makar da sedne. Okuraži se i pogleda ga u oči, pažnju joj privuče mali ožiljak na gornjoj usni. Oseti jezu jer je njegovom licu davao notu nečeg opasnog i divljeg. Iskreno, očekivala je da će biti toplije dočekana jer i ako su bili zatvoren svet pričalo se da su poznati kao dobri domaćini duboko poštujući goste i putnike namernike. Nakašlja se da bi dobila na vremenu i tiho reče.
-Izvinjavam se, nadam se da će te mi pomoći da se smestim negde...prilično sam umorna od puta. Ne bih da vas opterećujem, nisam zahtevan gost, jedino do čega mi je stalo to je malo poštovanja radi poslovne saradnje. I molba da mi neko pomogne da iznesem aparate i svoj alat koji mi je potreban za posao. On steže pesnice, zglobovi mu pobeleše...nikada nije bio toliko neprijatan, posebno prema gostima a još manje sa ljudima od nauke, ova žena ga je jako iritirala. Nije imala ni malo stida! Došla je sa ciljem ovde, ili da se nekom od braće okači oko vrata ili da ih minira u poslu radeći u dogovoru sa konkurencijom. Život ga je naučio da ne veruje ženama, jednom se opekao i nikada više. One su za njega bile zadovoljenje potrebe i tu se sva priča završavala. Veze od par puta gužvanja posteljine i tu je priči bio kraj. Saterala ga je u ćošak, okrenu se i pucnu prstima, u salon nakon par sekundi uđe mlada devojka uvijena u maramu i pognute glave.
-Čast mi je gazda, recite šta želite.
-Odvedi gospođicu u levo krilo, tamo je spremljena soba za goste, Hajra je juče pripremila. I postavite sto za ručak, gospođica je sigurno gladna.
Hana zapanjena snishodljivošću i dubokim poštovanjem ove mlade devojke oseti kako joj se zgrči u stomaku. Ovde je još uvek bilo robovlasničko uređenje. Osmehnu se krajem usana pokazujući prezir prema čoveku koji je koristio moć i novac da bi se iživljavao nad sirotinjom. Ni slutila nije koliko će ga to pogoditi...nije napravila korak, snažna šaka je steže za mišicu, kao pero je povuče i unese joj se u lice.
-Lutko, ne pokušavaj nikada omalovažiti moj polažaj kod mojih zaposlenih! Ne donosi sud ne poznajući pravu situaciju. Ovde ja krojim pravilima a svi ostali slušaju. Ja radim svoj posao a ti ćeš svoj, i to onaj zbog kojeg si došla. Nadam se da si me razumela?
Srce joj lupalo od straha.... izgledao je kao razjarena zver, mislila je da će je progutati. Klimnu glavom i odgovori.
-U pravu ste...držaću se svog posla.
Istuširala se i stajala gledajući u kofer gledajući šta bi prikladno obukla. Odlučila se za letnje pantalone i košulju sa širokim rukavima od indijskog platna. Nadala se da je dovoljno konzervativno. Silazila je niz drvene stepenice kada začu njegov glas, siktao je na nekoga.
-Molim te, učinio bi me srećnim ako bi ovu zaobišao sa spopadanjem...ne želim problem a najmanje traljavo urađen posao. Ona je ovde samo iz jednog razloga a to je da duvan ostane savršenog kvaliteta. Posle radi što te volja.
-Dobro...nema potrebe za nerviranjem, biće kako kažeš. Ufffff, baš si naelektrisan.
Zastala je slušajući razgovor, buknu u licu od ljutine...preterao je svaku meru. Okrete se na petama i vrati se u sobu. Dohvati haljinu boje žita, obuče je i pogleda se u ogledalu. Dekolte je otkrivao njene jedre grudi i tanak struk, na bokovima je bila kao druga koža ocrtavajući i butine. Jedva je pokrivala obla kolena i bila lep kontrast preplanulim listovima. Obula je sandale sa visokim potpeticama. Skupi kosu u punđu otkrivajući predivan vrat i ramena. Popravi šminku i zadovoljno se nasmeši. Znala je da izgleda kao bomba. Uživala je slušajući zvuk svojih sandala po drvenom podu, ušetala je u trpezariju sa širokim osmehom. Orhan preblede kada je ugleda...oči mu potamneše i lice mu se zgrči od gneva. Ona ga je izazivala, poigravala se njegovim strpljenjem. Mlađi muškarac se okrete i ostade zatečen njenom pojavom. Zaboravljajući razgovor od pre par minuta, skoči sa stolice i sa osmehom zavodnika priđe joj hvatajući je za ruku. Orhanu se smrači. Sada je bio siguran da je ona već problem. Jedva klimnu glavom i nastavi sa jelom ne gledajući nikog za stolom. Gospođa Selima Tekin, pruži ruku i milo se pozdravi sa devojkom. Dopala joj se na prvi pogled, ona će bar jednog od sinova dovesti do matičara. Nikada nije želela da se žene ženama iz ovog kraja jer je znala da su prošli svet. Orhan se već opekao i završilo se vrlo teško i bolno. Kako god se žene činile slabim bićima, imale su mehanizme i načine samoodržanja, nisu prezale sve upotrebiti da bi dobile ono što su naumile. Posebno ovde gde je život bio extremno težak. Selima je svojoj deci želela iskrenu ljubav i devojke ravne njima, obrazovane i lepe. Ljubazno se osmehnu Hani i započe razgovor.
