ILAJ: Majstorova Tajna (Prva Knjiga)

1. Neočekivan poziv

Rekao mi je da pokušam da pogodim metu strelom. Rekla sam mu da je to loša ideja. Tvrdoglavo je navaljivao da to uradim. Sad je sve njegova krivica, stvarno.

''Vi samo nanosite štetu! Ni krdo razjarenih nosoroga Vam nije ravno!'' Kapljice pljuvačke su letele na sve strane, mišići njegovog lica u grču. Uzdahnuo je kroz stisnute zube i izvadio strelu iz butine. Da li je bilo namerno? Ne. Da li mi je bilo žao što sam ga pogodila? 

Definitivno ne.  

''Možda da joj date da proba sa plastičnom igračkom profesore?'', dobaci neko na šta dobar deo učionice poče da se smeje.

''Pa da mi izbije oko?'' profesor Dezmond uzvrati razjaren, na šta smeh postade još glasniji. Sručio se u svoju stolicu i zatvorio oči. Kapci su mu titrali dok je mrmljao nešto sebi u bradu. U trenutku, svi u prostoriji su utihnuli. 

Zelena farba sa drvene mete na zidu nedaleko od profesorovog stola je bila uništena. Izbrojala sam dvadeset i devet rupica koje su ostavile strele. Dvadeset i devet pogodaka, trideset studenata. Okrenula sam se nazad ka profesoru kome je kuljala krv iz butine, natapajući mu pantalone. Ali ne zadugo; krv je iščezla a profesor je stao na noge, ovoga puta bez ikakvog grča na licu.

''Tim iscelitelja bi trebao da bude pored Vas dvadeset i četiri časa dnevno! Nečuveno! Još nisam sreo nekoga ko deset godina uči na akademiji i nije u stanju da kontroliše svoj zoi!''

Odjednom su mi moje izglancane cipele bile veoma interesantne. Nisam mogla da ga gledam u oči, nikoga od njih. Toplota mi je udarila u obraze. 

Čula sam profesorove korake a zatim se još jedan par cipela našao u mom vidokrugu. U svojoj ispruženoj ruci je držao nešto.

''Sunđer?'' Nabrala sam čelo.

''Da gospođice Ilaj, sunđer'' Rekao je to tonom kojim se objašnjava malom detetu da su dva i dva četiri pre nego što je frknuo. ''Hajde onda, nemamo ceo dan''. 

''Da pogodim metu...sunđerom?'' 

Neko ponovo poče da se smeje. ''Ako možeš i to, Pegava. Možda da joj zadate nešto lakše? Da izađe i ne vrati se više na primer? Svima bi laknulo kad bi prestali da gledaju njene jadne pokušaje''. 

''Tišina!'' naredi profesor pre nego što se njegove svirepe oči vratiše meni. Odmerio me je a onda spustio sunđer na svoj sto pre nego što se pomerio u stranu.

Osećala sam oči uprte u mene što nije ni malo pomagalo. Nisam mogla da se skoncentrišem, nisam mogla da razmišljam. Osećala sam kao da je neko posegao za mojim mozgom, stisnuo ga, i iscedio sve što je bilo u njemu.

Greška.

Sunđer, za koji je moj zoi posegao kao nevidljiva šaka, je imitirao ono na šta sam se bila fokusirala - skupio se, poprskavši me sa ono malo prljave vode što je u njemu ostalo. 

Smeh se ponovo proširi učionicom dok sam podlakticom obrisala zajapureno lice. Ovoga puta profesor Dezmond se nije ni potrudio da ih utiša. Otvorio je fioku u stolu i izvadio težak primer Osnova Zoija. 

''Izvolite. Osim ako, naravno, ne želite da se pridružite običnim zanatlijama. Ali i za to Vam treba obuka, znate?''

Ščepala sam knjigu i zaputila se na svoje mesto na samom kraju učionice što sam brže mogla.

* * *

   Zoi, kao vrsta energije, može biti produkovan samo od strane živih bića sa kompleksnim nervnim sistemom. 

   Prilikom ćelijskog disanja, mitohondrija kod zoi pozitivnih osoba produkuje određene količine energije koje...

Zalupila sam knjigu sa treskom i bacila je na krevet pre nego što sam naslonila glavu na šake. Nažuljala sam laktove na površinu radnog stola ali me nije bilo briga. Dosta mi je bilo svega. I profesora, i drugih studenata, i moje nesposobnosti... svega.