Opasna ljubav (ZAVRŠENA)✔

8 dio

Uzela sam telefon i našla Amarov broj i počela pisati poruku:
"Ćao Amare možeš li doći sutra do mene, moram ti nešto važno reći..razumijet ću ako ne mogneš doći.."

Poslala sam poruku i gledala u zaslon telefona..
Ustala sam i otišla do kuhinje napravila sebi nescaffe i sjela za stol na terasi .Ponijela sam telefon sa sobom. Sjela sam i počela piti kafu. Godila mi je tišina..pomislih: "Zašto je uvijek ovako u ljubavi komplikovano.Šta će se sutra dogoditi...samo da kreten ne napravi neku scenu..molim te Bože.. Molim te.."

Otpuhnula sam i podigla glavu prema nebu...nebo je savršenoo tako mirno.

Spusti mi se suza niz lice, sjetila sam se kako sam prije sa bratom znala pisati pjesme o nebu, o njegovoj ljepoti..

"Zar godine tako brzo lete,vkao da sam juče bila dijete, još juče sam krala trešnje i šljive od komšija.

Popila sam Nescaffe, i ostala još malo sjediti i razmišljati o djetinjstvu...

Pomislih: "S bratom nisam u kontaktu otkako sam došla ovamo, da li da ga nazovem.."

Uzela sam telefon i našla njegov broj. Nazvala sam ali javila mi se govorna pošta odlučila sam ostaviti poruku: "Ej brate, znam da nismo u dobrim odnosima ali...ne znam šta bih više rekla nemam nikoga osim tebe, ako možeš voljela bih da dođeš.."

Prekinula sam i otišla do kuhinje,  napravila sam sebi dva-tri sendviča i sjela u dnevni boravak.
Našla sam sebi neku komediju..kad je se u tom trenutku začuo telefon.

Uzela sam ga i vidjela poruku od Amara.
Poruka je glasila ovako: "Ćao Melek, nije problem doći ću kod tebe sutra u 10:00 sati.Da li ti odgovara."

Koja sam ja glupača nisam mu bila rekla u koliko da dođe..moramo biti u parku do 13:00.

"Sreća pa će doći u 10:00. Hvala ti Bože..."

"Uredu, vidimo se sutra. "Poslala sam poruku i nadala sam se da će Amar pristati ići sa mnom..

Nastavila sam gledati komediju, i nedugo zatim mi je se počelo spavati.

Ujutro sam se probudila negdje oko 08:30. Ustala sam polahko i shvatila da sam zaspala u dnevnom boravku. Pogledala sam na sat i otrčala u kupatilo..

"Valjda ću sve stići do 10:00."

Obavila sam higijenu, na brzinu se istuširala. Našminkala se stavila malo maskare i ruža. Obukla farmerice i crvenu košulju, kosu sam od brzine samo počešljala. Istrčala sam iz kupatila i pogledala na sat bilo je 09:05.

Otrčala sam u kuhinju napravila doručak i kafu. Malo sam doručkovala, kad mi dođe poruka na telefon. Obrisala sam ruke i uzela telefon.

To je bila poruka od mog brata. Ruke su mi počele drhtati, osjetila sam suze kako mi idu niz lice.

Otvorila sam poruku: "Bok sestro, nisam se nadao da ćeš mi ikada poslati poruku. Veoma sam sretan što si mi se javila. Doći ću u srijedu biću na aerodromu do 13:00. Donijet ću tvoje omiljene slatkiše i naravno trešnje.. Veselim se našem susretu, vidimo se uskoro.."

Ne mogu opisati koliko mi je bilo drago što mi brat dolazi. Njegova poruka mi je popravila raspoloženje..

U tom trenutku se začulo zvono na vratima, pogledala sam na sat bilo je tačno 10:00 sati.

Pomislih: "Baš je tačan."

Otvorila sam vrata, i vidjela Amara imao je na sebi crnu košulju i hlače, kosa kao onu noć blago začešljana sa strane. Opet mi je poklonio onaj osmijeh..

"Bože kako ima savršen osmijeh.."

Uvela sam ga unutra, i ponudila mu da sjedne...
"Želiš li kafu..upravo sam je napravila."
Amar:"Može hvala ti.."

Dala sam mu kafu i sjela nasuprot njega.

Pomislih: "Da li je sada pravi trenutak da ga pitam ..Bože daj da pristane..molim te.."

#ako želite nastavak pišite u komentare i nastavite me podržavati..

Hvala unaprijed!!