Zahvalnost mi je teče venama. Tako sam zahvalna što imam tako brižne i promišljene ljude oko sebe. Dolazak u ovaj grad mi je definitivno promjenio život na bolje. Naravno, bilo je nekih loših stvari, ali dobrih ima više. Blagoslovena sam svojim divnim prijateljima, dobrim dečkom, i najboljom mamom i malim bratom. Možda se život na kraju ipak islati.
"Šta kažeš?" pitao je kao da se priprema da ću reći da ga mrzim.
"Mislim da te volim." rekkla sam sa osmjehom dok je on izdahnuo u olakšanju. "Niko nikada nije učinio nešto ovako za mene. Ozbiljna sam." dodala sam uhvativši njegove ruke.
"I ja tebe volim." rekao je srećno. "Ovo je prvi put da sam to rekao, zar ne?"
"Mislim da jeste." rekla sam i zagrlila ga. "Ovo je prvi put da ja to kažem i zapravo mislim, osim ako nije upućeno porodici."
"Ako sve bude kako treba, možda postanem tvoja porodica." rekao je sa osmjehom.
"Ne trči pred rude, Marais." rekla sam, sjajno.
Ostali smo tako neko vrijeme. U momentu, nisam mogla da razmišljam ni o čemu osim njemu. Ražmišljanje o Lavender je stvar prošlosti. Tugujući zbog odlaska mog oca je bilo samo odvllačenje pažnje, sad sam potpuno fokusirana.
Ayy! Evo još jedan jer zašto ne. Valja se iskupit jer nisam objavljivala.
Tija❤❤
YOU ARE READING
He's The Bad Boy? ~ Prevod na srpski
Fanfiction"On je loš momak?" pitala sam, gledajući u njega dok sam dizala obrvu. "Da, Jonah Marais." odgovorila je. "Ne izgleda tako." rekla sam. " O, nemoj da uradiš ono što mislim da ćeš da uradiš." gledala me je zabrinuto. "A šta misliš da ću da uradim." z...
