Polu-mrtvi vitez

Neprijateljski kamp

Pustu dolinu sekao je munjeviti prelazak Rickyjevog konja. Mlada viteskinja je toga dana jahala bolje nego ikada pre. Ovo je bio prvi put da je morala da da sve od sebe u jahanju zarad misije.

Posto se vise nije nalazila na uzvisenju, I posto je potencijalna neprijateljska konjica pocela da silazi u podnozje planine nasa jutakinja je izgubila iz vida njihovu poziciju. Jedino sto je znala da tako velika grupa vojnka ne moze proci nijednim drugim putem sem onim glavnim. Suma je bila toliko gusta da bi morali da se razidju svako na svoju stranu, te da se kasnije ponovo sastave.

Sve vise se priblizavala sumi, a od konjice nije bilo ni traga ni glasa. Dobro je bila svesna razmera opasnosti I mogucih posledica ukoliko se ispostavi da je ovo neprijateljska konjica, a kamoli da udje u bilo kakvu vrstu sukoba sa njima. Zelela je da ovaj zadatak obavi na najsuptilniji moguci nacin.

Duboko u sebi, ona nije bila ljubitelj politike. Razumela je da neke ljude privlaci takav poziv, ali njoj nikada nije bilo drago da se mesa I odlucuje o sudbini nekoga drugog. Sama pomisao da bi mogla izazvati rat primoravala ju je da smisli alternativni nacin resavanja potencijalnog problema.

U svom njenom silnom mozganju, nije primetila da je pala noc. Shvatila je to tek onda kada je u daljini, u mracnoj sumi, primetila svetlost. Odmah je prepoznala vatru.

Odlucila je da bi bilo najbolje da se polako priblizi I da iz zbunja pokusa osmotriti o cemu se radi. Skrenula je sa glavnog puta, I krenula da se probija kroz gustu sumu. Konj je morao usporiti svoj galop zbog prepreka u vidu drveca koje su mu se nalazile na putu. Na kraju je odlucali da svog konja ostavi na glavnom putu I nastavi jroz rastinje peske. Posle kratke borbe sa grancicama mlada dama se uspesno preblizila izvoru svetla.

Ubrzo je shvatila da je to upravo logorska vatra koju je zapalila konjica. Napravili su kamp na sred glavnog puta koji je bio dovoljno velik za sve njih. Sada, kada su na jedva pet metara od nje, viteskinja je mogla imati bolji uvid u situaciju. Njene strepnje su bile tacne. Vojnici koji su se nalazili ispred nje nosili su na svojim oklopima grb Inizilpa, malog kraljevstva koje se nalazilo na jugoistoku kontinenta. Konjica je bila pod punom opremom. Kao da su bili poslati da isprovociraju naprijateljske vojnike I onda umru.

Konji su im bili osedlani I poredjani malo dalje od njih. Jedan po jedan bi se smenjivali u tome ko bi cuvao konje. Ipak, tu je bilo necega sto je nasoj junakinji vise privlacilo paznju od konja. U suprotnom uglu, preko puta uglau kojem su se nalazili konji, sedelo je truje ljudi zavezano tako da ne mogu pobeci. Njih je sa vremena na vreme posecivao neko od konjice.

Ona je u tom trenutku odlucila da bi bila dobra ideja da ih nekako iskoristi za svoje planove. Zelela je da ih zamoli da joj pomognu, ali pre toga je bi trebalo da ih oslobodi. Polako je pocela da smislja plan za svoju pobedu. Plan u kojem ne bi bilo nijedne ubijene zrtve.

Uzela je u obzir sve informacije koje bi joj mozda bile od vaznosti, te je nakon nekog vremena osmislila skrnji plan kako bi zaustavila neprijatelje. Znala je da bi uskoro trebalo da krenu, te da joj je vreme ograniceno.

Pocela je sa realizacijom plana. Namestila se tako da bude blizu konjima, te sa svojih ledja skinula svoj luk I strele...

-,,Oprosti mi zbog ovoga", pomislila je u sebi.

Odapela je strelu direktno u jednog od konja. Tacno onog koji je bio u sredini, kao bi sanse da probudi I ostale bile vece. Strela se zabola direktno u konjski misic, a od bola koje je izazvalo umalo nije zaplakala I ona sama. Konj je toliko jako zatenjao da su se sve ostali konji, uplaseni zbog naglog budjenja poceli da kukaju jednakom snagom.