Mama me probudila u 07:00.
Ustala sam se i otišla u svoju kupaonicu istuširala sam se na brzinu i osušila kosu, a onda i obukla odjeću koju sam prethodni dan odabrala.
- Dobro jutro. Rekla sam pospano uzimajući kapučino sa stola.
- Dobro jutro Tea idem samo probuditi Dominika.
- Dobro. Rekla sam mama budi Dominika svako jutro sumnjam da bi s probudio da ga ona ne probudi.
Za par minuta Dominik je sišao i sjeo za stol.
- A Dobro jutro ne znaš reći?
- A sorry dobro jutro.
- I tebi.
Nakon što je završio doručak uli smo u njegov novi auto i odveo me u školu svako jutro svi gledaju u nas kada dođemo ne obazirem se pokušavam biti Tea Livaković, a ne samo sestra nogometaša.
Gužva u hodniku je bila ne podnošljiva obukla sam tenisice koje nosim samo u školi jer onak moramo imati nekakve papuče.
- Ej Tea nisi išla autobusom? Rekla i je prijateljica koja inače putuje istim autobusom kao i ja.
- Dominik me dovezao usput mu je danas ima trening, pa me je usput dopratio.
Uzela sam torbu i pričekala Klaru treba joj sto godina da se preobuče i pospremi jaknu.
- Pa tvoj brat on igra za Dinamo?
- Da igra ovaj petak ima utakmicu sa Hajdukom.
- E super idemo li?
- Ja idem imam još dvije karte, pa ako hoćeš možeš sa mnom?
- Ma imam i ja kartu kupila sam je jučer.
- A onda uredu dat ću je Bruni on će biti oduševljen znaš da ja i on stalno komentiramo utakmice.
- Morat ćeš nekome drugom dati jer i on ima kartu jučer ju je kupio tj. išli smo zajedno kupiti.
Zacrvenila se Klara.
- Joj pa ti si se zaljubila u Brunu? Rekla sam tiho.
- Pstt nemoj u hodniku čut će netko.
- Ma neću, a kada si mi to mislila reći?
- Danas u autobusu, ali te nije bilo.
- Znaš ubuduće ne ideš autobusom Dominik i ja te vozimo u školu.
- Stvarno, pa hvala ti.
- Nnč. idemo.
Sjele smo u svoju klupu u razredu sat je počeo brzo logično da mi moraju zagorčati život i za prvi sat staviti Biologiju.
- Tea Livaković odgovaraš.
- Molim niste niti najavili.
- Nemoj se žaliti na ploču.
- Znate što profesorice pišite ne opravdani ja jednostavno ne mogu biti u istoj prostoriji sa vama.
- Livaković van da te nisam vidjela do kraja sata i pišem ti jedan.
- Ma ne zanima me neće mene nitko maltretirati sayo nara.
Zalupila sam vratima i uzela bocu kole
