- Ma jeli od kuda ti to?
Na smijala sam se.
- A eto nije bitno. Nasmijao se
- E u svakom slučaju barem mi tu činjenicu nisi rekao sam.
- Zašto i ti sada govorio što znam o tebi to nebi bilo zanimljivo.
Nasmijao se.
- Ne znam možda zato što sam se ja jednom javila jednom dečku i lik se nije ni počeo predstavljati, a ja sam odmah rekla ti imaš brata blizanci stariji si od njega minutu treniraš to i to.
- I što ti je rekao na to. Umirao je Marko.
- Rekao je da mu nije jasno od kuda mi te informacije i da ne kuži kako sve znam o njemu, a tek smo se kao upoznali.
- Hahahhaha umirem.
- Ma nemoj što misliš kako je meni bilo.
- Očito neugodno.
- Ma nedi bi meni bilo neugodno.
- Hahahahahahahaha.
- OK Marko koliko je sati?
- 5 do 8 zašto?
- O ne Dominik se vraća kući.
- Šta???
-Da brzo moram kući.
- Odvest ću te.
- Ne što ako nas vidi. Rekla sam brzopleto.
- Imaš pravo.
Pozdravila sam se sa Markom i odjurila kući tamansamzatvorilavrata kuće kada je Dominik autom ušao u dvorište.
Odjurila sam u sobu i bacila knjigu na krevet naravno da sam glumila da spavam pa tko nebi.
- Tea htio sam ti reći..
A duša mala zaspala je.
Pokrio me i poljubio u čelo kada je izašao iz sobe odjurila sam u kupaonicu istuširala se i upalila seriju koja mi se trenutno baš gledala.
