Blind《Ante Rebić》

《27》

"Ante" viknula sam dok sam ulazila u kuću ali nikako nisam čula njegov odgovor.

Sigurno još spava.

Pogledala sam na sat te sam shvatila da je već 11 sati ujutro. Bila sam u kupovini jer je onaj Filip sve po kući pojeo što je bilo. Koliko taj lik jede to nije normalno.

Ušla sam u kuhinju te sam stavila stvari na njihova mjesta dok sam slušala pjesme preko slušalica. Inače sam veliki ovisnik o glazbi ali to malo ljudi zna.

Krenula sam kroz kuhinju do dnevnog boravka ali sam se zaprepastila kada sam ugledala Nicolette,šta ona radi ovdje?

Zastala sam na vratima jer nisam htjela prekidati njihov 'bliski trenutak'.Ona je sjedila pored Ante u haljinici koja ju je jedva prekrivala. Mislim,Ante je slijep,ne vidi je,ali štaona umišlja?

Ok,sada dam definitivno htjela prekinuti taj trenutak ali nisam mogla,htjela sam vidjet njegovu reakciju. Smatrajte me nevjernom osobom ali jednostavno nisam ga poznavala još dovoljno dobro i idalje je u meni bio crv sumnje da se nije promjenio.

Sad ga i po ramenu dodiruje,divno.

Baš kada sam htjela uletjeti u dnevni boravak i prekinuti njezino plaženje po njemu ona je njega poljubila.

Ona je poljubila Antu. I on nije prekinuo taj poljubac nego ona?

Zastala sam na mjestu na kojem sam i bila dok sam gutala knedlu u grlu. Ona je njega poljubila a on se samo nasmiješio?

Oči su mi se napunile suzama u roku jedne sekunde. Ne,on se nikad neće promjeniti. On će uvijek ostati onakav kakav je i bio.

Srce me stezalo u grudima,ja ne mogu vjerovat da sam ja njemu povjerovala u svu tu priču da mu se ja sviđam.

Anti,koji djevojke gleda po tome kakvu boju kose ima, da se promjenio za samo par mjeseci?

Zaustavila sam dah kako se ne bi čulo moje jecanje jer sam već plakala kao kiša. Nisam bila osoba koja plače previše,nisam plakala radi svake loše situacije ali me ovo jednostavno pogađalo.

Pogađala me činjenica da je on zapravo isti. Pogađalo me to što mu lažem. Pogađalo me to što sam se, na kraju krajeva,zaljubila u njega. Iako znam kakav je,ja sam se zaljubila.

Okrenula sam se na peti kada sam malo došla sebi te izašla kroz kuhinju prema svojoj sobi. Ovo je gotovo,između nas je gotovo.

I ja sam gotova s ovim. Dajem otkaz.

Ušla sam u sobu te sam automatske sjela na krevet plačući. Suze su padale niz moje obraze dok sam ih drhtavim rukama brisala.

Mobitel mi je počeo zvoniti ali ja sam ga u potpunosti ignorirala

Proklet bio dan kad sam prihvatila ovaj glupi posao,i dan kad sam došla i dan kada sam se zaljubila u njega.

Mobitel je opet počeo zvoniti,izgleda da ta osoba ne odustaje.

"Šta sad hoćeš?" Zivčano sam viknula dok sam uzimala mobitel da vidim tko me zove.
Malo je reći da sam ostala šokirana kada sam vidjela na ekranu ime Antine majke.

Brzo sam pobrisala suze te udahnula par puta i zatim se javila

"Halo" nervozno sam rekla."jeste me nešto trebali?" Uzdahnula sam duboko

"Da,Boško i ja smo danas dobili odgovor od jednog doktora iz inozemstva. Ante bi trebao ovih dana na pregled kod njega pa bi za par mjeseci trebao imati operaciju. Velike su šanse da progleda. Kirurg je rekao da su mu nalazi jako dobri i da ima velike šanse" veselo je govorila a ja sam se ipak razveselila. Iako je bio kreten,iako me je slagao,zaljubila sam se u njega. I sretna sam zbog njega,makar me povrijedio.
Ne zaslužuje da mu život prestane nakon ovoga.

"Je li to istina?" Brisala sam suze koje su opet krenule niz moje lice i više nisam znala da li plačem zbog toga što sam povrijeđena ili zbog toga što sam sretna.

"Istina je. Htjela sam tebi reći jer znam da je najbolje da mu ti kažeš za to i objasniš situaciju da ne mora značit da će progledati iako su šanse velike"

"Ne znam što bi vam rekla,možda bi bolje bilo da mu vi kažete,ipak ste mu vi roditelji" rekla sam joj jer sada stvarno ne želim biti ta koja će mu prenositi sretne vijesti.

"Ipak mislim da je bolje da mu ti kažeš,shvatila sam ja koliko ti njemu značiš" nasmijala se

"Možda ipak niste u pravu,ne mislim da mu značim više od vas,vi ste mu roditelji" Shvatila sam ja koliko ja njemu značim u kuhinji maloprije

"A ti si prva djevojka o kojoj je pričao sa mnom" naravno da je pričao kada sam svakodnevno s njim

"Normalno da će pričati o meni,asistentica sam mu"

"Znamo obje da nije baš tako. Kristina,inzistiram da mu ti kažeš. Mi ćemo doći za koji dan,vidimo se" rekla je te mi je prekinula vezu.

"Vidimo se" tiho sam rekla iako sam s druge strane čula samo tišinu jer je veza već prekinuta.

Kako sam ja došla u ovakvu situaciju?

Cijela ova situacija se i dogodila samo zbog jedne stvari.

Nema potrebe da ovo dužim više,ionako će sam shvatiti za neko vrijeme. Bolje je da ovo sad riješim.

Priznat ću mu sve.

A/N nadam se da ima smisla jer sam paralelno pisala i gledala rukomet.

Nadam se da vam se sviđa. Ostavite vote i komentar.

I nemojte se ljutit ako je ispalo glupo😂 nisam ja kriva,rukomet je.

I bacite pogled na random knjigu ako hoćete.

Voli vas Ana❤