Hajde da se igramo

II - II sᴇᴢᴏɴᴀ

"Ja sam kriv!"

***

U grudima sam osećala veliku bol, dok je moje vrištanje ispunjavalo ovu prokletu ulicu. Nemoćna da se pokrenem, pala sam na kolena gledajući širom otvorenih usta dok su mi se tople suze slivale niz lice. U svojoj blizini sam čula približavanje automobila. Ubrzo su nam se približavali Nikovi ljudi koji su se munjevitom brzinom našli ispred našeg auta, okružujući ih. Nik, zabezeknut scenom koju je video, mahinalno je izvadio pištolj i potrčao ka vozaču kamiona. Iz kamiona su izašla dva tipa koji su momentalno počeli pucati u Nika, a nakon njih još sedmorica. Iz tri automobila, koji su se nalazili ispred mene, izašlo je sve ukupno devet momaka, svi sa po pištoljem u rukama i po jednim za opasačem.

-Lola!- Nikovo dozivanje mog imena se ponavljalo iznova i iznova, ali bezuspešno. Bila sam u nekakvom stanju transa. Slika kako kamion udara moju najbolju drugaricu mi je bila pred očima.
-Lola trgni se zaboga!- Dotrčao je do mene te me protresao, ali džabe. Nisam znala šta raditi, kako reagovati, šta učiniti. I ako me je Nik tresao kao kakvu krušku kako bi oborio njene plodove, ja se i dalje nisam micala. Odjednom do njega i mene je dotrčao jedan visoki plavi dečko.

-Nik, oteće devojku!- Vikao je na Nika. Odjednom Nik je učinio nešto što nisam mogla ni sanjati u najgorem mogućem košmaru. Od sve siline glava mi se okrenula na drugu stranu, ali njegov šamar kao da je urodio plodom, trgla sam se momentalno. Još šire sam otvorila usta od šoka. Bol je prošla mojim obrazom kao da mi je neko spustio užarenu cev preko njega.

-Kretenu!- Vrisnuo je plavokosi dečko -Koji kurac udaraš devojku?- Skočio je na njega, te ga zviznuo pesnicom. Nik ga je odgurnuo te ustao i zgrabio pištolj i otrčao dalje. Briznula sam u još jači plač.

-Saberi se London! Sad nije vreme za samosažaljevanje! Drugarica će ti umreti ne pomeriš se!- Dotrčao je do mene, podižući me sa poda. Tada kao da mi se upalilo zeleno svetlo, naglo sam se okrenula i potrčala ka pravcu gde je ležala Ela. Preskakala sam preko automobila koju si ti bili parkirani kako bih što pre stigla do Ele. Tada su se sve moje misli isključile. Samo mi je jedno bilo u glavi: "spasi Elu". Plavušan je trčao za mnom i dozivao me, ali bezuspešno. Par puta sam se spotakla, ali to me nije zaustavilo. Ispred sebe sam videla dve gorile kako je podižu.

-Stani!- Vrisnula sam na njih iz sveg glasa. Jedan od muškaraca je izvadio pištolj i uperio ga direktno u mene. Stala sam kao ukopana. Srce mi je lupalo kao kod zeca nekog.

-Sagni se London!- Nije trebalo dva puta da mi se kaže. Spustila sam se na kolena prekrivajući glavu rukama. Oko sebe sam čula pucnjavu. Trajalo je svega par sekundi, a onda sam osetila nečiju ruku na svom ramenu. Naglo sam skočila, ali kada dam videla zadihanog plavušana, kao da mi je pao kamen sa srca.

-Jesi li dobro?- Zadihano je upitao.
-Jesam.- Rekla sam dok sam ustajala.
-Požurimo.- Rekao je i povukao me za sobom, ali slika koju sam videla pred sobom me je dodatno uplašila. Dva leša muškaraca su ležala nedaleko od Ele. Možda jesam i pre viđala mrtva tela, ali ipak ovo je previše. I ako su mi otac i braća u ovom poslu od kad znam za sebe, ja sam uvek bila izostavljena iz ovoga, pogotovo iz ubistava.

Kada sam dotrčala do Ele, nisam znala da li bih pre plakala i psovala ili je grlila. Emocije su me preplavile.

-Ela! Moja Ela!- Drala sam se i čučnula te je stegla. Bila je bleda sa puno modrica i hladna. Neverovatno hladna. Tada je i moje srce stalo. Nije... nije li valjda...? Stavila sam ruke preko usta suzdržavajući se da ne vrisnem još glasnije. Plavušan, kao da me je pročitao, čučnuo je pored nas i nervozno joj pipao puls na vratu. Potom je spustio svoje uvo na njene grudi, a onda opet puls i tako par puta u krug. I ako je sve to trajalo svega trideset sekundi, ja sam se osećala kao da je trajalo čitavu večnost. Hladan znoj se slivao niz moje lice.