RASKRSNICA GREHA

8. Prošlost

Maša

Sanela je Vladov tip devojke? Ona opajdara koja ima više kila silikona u sebi nego svog mesa?! Kad sam je videla preključe za doručkom izgledala je kao prava kurvetina. Sišla je na doručak u crnoj svilenoj spavaćici koja joj je jedva pokrivala dupe, a grudi samo što nisu iskočile izvan nje.

Pod broj jedan, nisam mogla da verujem da je tako sišla, pa čak da nije ni znala da sam ja tu, znala je da je tu osoblje Vladove vile. Pod broj dva, nisam mogla da verujem da ima spavaćicu kod Vlada. To znači da je čest gost i da verovatno ima mesto sa svojim stvarima u toj kući i baš me je to pogodilo, mada ne znam ni sama zašto...

Put do Oksforda sa Volkovom je prošao u tišini. Nije čak pustio ni muziku. U vazduhu se osećalo da je to što smo osuđeni da delimo prostor stvaralo nelogodu i jednom i drugom. Kada smo stigli, Vlad je izneo moj kofer i poveo me ka stanu. Unutra mi je dao ključeve, proverio je da li mi je firižider napunjen po dogovoru i onda smo odmah izašli. Poveo me je do faksa, koji je stvarno u blizini. Nismo nigde ni seli, ni ništa. Već mi je na odlasku samo dao ajfon, što me je iskreno iznenadilo, u kojem je već bila britanska sim kartica, tako da mogu biti u kontaktu s njim, ako mi išta zatreba.

Na faksu je prvi dan sve super prošlo. Devojka, Anita, koja je starija godinu dana od mene, mi je sve objasnila i bila je baš ljubazna. Ne mislim da ćemo postati najbolje prijateljice, ali srdačne poznaince sigurno da.

I evo, treći dan kako sam na ostrvu, već sam u Starbaksu na probnom radu. Nije da mi pare koje mi Vlad daje mesečno nisu dovoljne, ali prosto želim da budem malo aktivnija, a ne samo da sedim kući i u slobodno vreme budem preokupirana mislima da li će Dimka da se pojavi ili ne. Relano gledano, to je malo moguće. On jeste glavna faca u našem selu i okolini, ali van njega je niko i ništa. Ponekad je samo potrčko nekoj krupnoj ribi. Bez obzira na te činjenice i dalje me je strah. Ovde nemam telohranitelje, jer je Vlad smatrao da mi nisu potrebni. Po nekoj mojoj logici, ako se pojavi, manja je šansa da će da me ubije na radnom mestu pred drugim ljudima, nego u stanu... Ali nije Dimka taj koji je uticao na moju odluku da uđem i prijavim se za radnicu kad sam porčitala oglas, već i to što ću se tako lakše asimilovati i sigurno upoznati neko društvo. Radi se samo pola radnog vremena, četiri sata, što je za mene odlično pošto studiram.

Greg

Mrzim Oksford. Ne podnosim ga organski. Stalno me asocira na mog ćaleta i njegov hvalospev kako je on sve uspeo, a ja ništa. Bože moj, kako nisam upisao jebeni Oksford!

Znam da me matori namerno šalje ovde ne bih li dao ček za donaciju lično, kao da to ne može da uradi elektronskim putem, samo da mi još više nabije komplekse. Takođe, znam da je mislio da ću se protiviti odlasku u Oksford, kao i svaki raniji put, ali nisam. Namerno sam samo rekao OK i nastavio da gledam film dok sam čekao vreme za nedeljni ručak u domu mojih roditelja.

Bukvalno sam samo ušao kod dekana, predao mu ček uz par ljubaznih reč i izašao. Čak nisam seo ni piće da popijem koje mi je ponudio. Ne podnosim to foliranje više. Ceo moj život je foliranje...

Svi moji drugovi su foliranti, jer su OK samnom samo zbog mog ćaleta. Sve moje devojke su bile odlične glumice, jer sam ih najmanje zanimao ja kao ja, već samo debeli bankovni račun moje porodice. Gotovo da nemam nikog ko je u mom životu, a da nije tu ne bi li imao neku korist od društva samnom.

Dok idem prema parkingu, skontam da nisam popio danas ni jednu jebenu kafu. Sad Greg skokni do Starbaksa po kafu za poneti kad nisi malo pre hteo da sedneš kod dekana...

Čim otvorim vrata Starbaksa primete me neke tri devojke. Po tome kako su im se oči odjednom raširile, skontam da znaju ko sam. Kako im se približavam, ne bih li otišao do pulta, njima počinje kez da se razvlači preko lica. Čim ih prođem prevrnem očima, izritiran od tog blejanja više. Međutim, devojka za pultom samo izvije obrvu misleći verovatno da je to prevrtanje očiju zbog nje.