RASKRSNICA GREHA

23. Prošlost

Maša

Da li vam se ikada desilo da se osećate bedno jer su se vaše sitne laže ili prećutkivanja pretvorile u nešto veće, pa sad iz njih ne vidite izlaz. Tako se ja osećam što lažem Vlada, tj. što mu ne govorim da imam dečka. Takođe, osećam se tako i u vezi Grega jer mu još nisam rekla kako sam tačno došla ovde. Iako se sve to čini kao bezazlene laži, opet vas žderu kad znate da su vam ti ljudi najbliži u životu. Greg kao dečko, a Vlad kao dobrotvor. Bližih od njih nemam, a opet sam ne poštena prema njima.

Dok držim u ruci papir sa izlistanim prolaskom kolokvijuma i par ispita posle prvog semestra čekajući da se Vlad pojavi, molim Boga da me Greg sad ne traži, jer mu nisam rekla da sam u Londonu. Istina, ponela sam u rancu stvari u slučaju da naletim na njega slučajno, mada su te šanse minimalne u milionskom gradu na Temzi, da se pravim da sam htela da ga iznenadim pa sam svratila. Upala sam u vrtlog sopstvenih laži ili prećutkivanja da više ne znam kako da izađem iz njih.

"Tu si Maša", čujem Vlada pre nego što vidim da je ušao u prostran dnevni boravak njegove vile.

"Jesam. Došla sam da ti donesem ocene iz prvog semestra", ponosno, ali opet nekako bojažljivo kažem razlog svog dolaska.

"Zbog ovoga si putovala u London?", iznenađeno me pita on.

"Da", odlučno odgovorim. Stvarno ne znam šta mu je to čudno. Pa valjda je red da zna da ne baca svoje pare na nekog ko to ne zaslužuje. Kada je video da besnim, promenio je izraz lica iz zbunjenog u ozbiljniji, pa se protegao preko stolića ne bi li mu dodala ocene.

"Kao što sam i mislio. Pametna si ti glava", osmeh ponosan mu je prekrio lepo lice dok gleda u papir sa fakulteta.

"Hvala. Sada kada si video mogu da krenem nazad", krenem da ustanem, a on me bledo gleda. Zakopčavam jaknu, a onda ustane i opet me gleda kao u čudo prirode:

"Sedi dole. I to nije molba već zapovest."

"Molim", šta mu je odjednom. Nije valjda došlo vreme da naplati svoju velikodušnost? Noge krenu da mi klecaju.

"Samo što si doputovala iz Oksforda i već bi nazad? Ručaćemo zajedno, a posle ću već naći nekog da te odbaci nazad."

"Stvarno nema potrebe da ti smetam."

"Ne smetaš. Kada sam već dao reč ocu Kirilu da ću se brinuti o tebi, onda ću to i da učinim. Sigurno te neću pustiti da samo što si došla, kreneš nazad i to bez obroka."

"Vlad, mogu kupiti nešto i usput pojesti."

"Nema govora. Ješćemo i posle ću naći nekog da te preveze." Kako da mu objasnim da ne volim baš da se vozim sama sa nekim koga ne poznajem, a da to ne izgleda sumnjivo. Stvarno ne volim. Uvek zamišljam da li će nešto da se desi. Pobogu, zamišljam i dok sam sa njim da će da me iskoristi seksualno, a kamo li neko drugi.

"Stvarno ne volim da se vozim sa ljudima koje ne poznajem", iskreno kažem. Makar pola istine. Vlad ćuti oko pola minute, pa odgovori: "Onda će da te odveze Stan ili ja. Nas znaš."

Potom pogleda u sat na levoj ruci, pa doda: "Ručak je za sat vremena. Hoćeš da se ispružiš malo ili da odemo da odgledamo neki film, pa mogu reći i tamo da nam serviraju hranu."

Setim se onih udobnih fotelja koje Vlad ima u kućnom bioskopu pa sa osmehom prihvatim ponudu. 

Vlad

Maša se sagnula da pokupi ranac, tek tada sam video da ga ima. Stočić mi je sakrivao pogled na njega. Pun je skroz. Izgleda kao da će pući. Mala je došla sa normalnom jaknom, pa pojma nemam šta nosi, ako je već planirala odmah da se vrati. Bez razmišljanja je upitam: