RASKRSNICA GREHA

16. Prošlost

Vlad

Mala Maša me svaki put iznenadi. Eto, istražuje sama London, a mislio sam da ne zna sama da pređe pešački prelaz sa semaforom. Stvarno je po delovalo opušteno tokom ručka pre dve nedelje sa Meri Luli Lu i Dejanom. Još me je Meri Luli Lu smarala prošli vikend da je pozovemo da dođe u London i izađe sa nama. Iako mi Maša sad manje deluje preplašeno i pogubljeno nego ranije, ipak mislim da bi se devojka zgranula da vidi kako se ponašamo u izlasku. Mislim, gde je ona u Gusnjem Bordu i mogla izaći. OK, bila je u školi u Novosibirskom, ali opet mi ne izgleda kao lik koji voli da lumpuje... Šta ako je drtina od Dimke govorila istinu da mala nije birala? Onda bi se uklopila u društvo... Vlad, nemoj da lupaš više, da je tako otac Kiril te ne bi pozvao da joj pomogneš. Ne mogu da verujem da i razmišljam da je Dimkina priča tačna.

Rešio sam da danas odem do Oksforda i iznenadim je. Da joj vratim za ono iznenađenje od pre dve nedelje. Mislim, teško da će nju to tako iznenaditi, kao mene kad sam je video u Londonu. Naravno da ne idem da je proveravam, već da je pitam da li joj je još nešto potrebno. Nismo bili sami prošli put kad smo se videli, a preko telefona bi mogla da mi prećuti ako joj je nešto potrebno jer ju je stid da traži više. Ovako ću da odem, pogledam je u oči i pitam. Tako neće moći da sakrije. Glupo je da se muči, ako ja već mogu da joj pomognem. Tako će moći i svu svoju energiju da fokusira na učenje, a zbog toga je u ostalom i ovde.

„Izlazite, gospodine?", upita me Matilda dok idem prema izlazu iz kuće.

„Da. Doći ću večeras. Molim te da za prijem ne staviš Lauru na spisak kao dodatno osoblje." Nakon tih mojih reči, Stara Matilda pusti stidno glavu. Jebiga! Nisam hteo nju da okrivim nizašta. Žena je fantastična prema meni.

Zbog toga zastanem i nežnim glasom se obratim: „Gospođo Matilda, stvarno ne mislim da je Laurino ponašanje vaša greška. Molim Vas, nemojte se opterećivati sa tim. Šta je bilo bilo je... Samo je nemojte staviti na spisak za dodatno osoblje."

Njoj se vrati onaj plemeniti osmeh i samo klimne glavom.

Maša

Greg dolazi za sat. Drago mi je što nismo u Londonu nego ovde. Nije da ne volim London, ali svašta može da se desi... Npr. da Vlad sazna da imam dečka. Garantovano će odmah pomisliti da sam došla da se provodim, a ne da učim. Mada moji rezultati na fakultetu to ne dokazuju... Može da mi prebaci da je tek početak i da je svo gradivno lakše. Ne znam zašto, ali ne bih volela da on to otkrije.

Da li bi otac Kiril bio zadovoljan Gregom? Sigurno bi, kada bi video kako me čini srećnom. Da, Greg me zaista čini srećnom i uz njega se osećam sigurnije. Inače, otkrila sam da Greg ima i umetničku stranu. Pravi savršenu grafiku. Dok sam učila, nacrtao me. Iako sam bila obučena, nacrtao me je golu. Izgledam tako erotično na tom crtežu da ne mogu da se zapitam da li zaista tako delujem u njegovim očima ili bi voleo da budem takva?

Moje razmišljanje prekida zvuk mobilnog. Sigurno Greg zove da mi kaže da je u blizini. Osmeh mi prekriva lice dok se javljam na telefon, a da nisam ni konstatovala da piše nepoznat broj. Ozareno ga pitam gde je. Međutim, ne čujem njegov osmeh i već dobro znane reči „stižem, lepoto", već glas koji me progoni u snovima.

„Maša, zar više ne pričaš ruski?" Ne mogu da progovorim, ne mogu da prekinem, ne mogu da se pomaknem. Osećam se paralisano. Znoj me obliva, telo mi drhti.

„Jel ti to maca pojela jezik, kurvo jedna?", odzvanja mi njegovo urlanje u glavi. Sećanja su postala tako živa. Osećam se kao da sam ispred njega... Telefon mi ispada iz ruke, čuje se trasak i neko mumlanje iz njega koje ni ne slušam. Padam na kauč i sklupčam se jako. Moja životna mora se vratila.

Greg

Stigao sam u Oksford. Mesto koje sam do pre Maše mrzeo organski, a sada ne mogu da iščekam da dođem u njega i budem sa mojom malom. Tačnije, da budem u njoj. To je jebeno fantastični osećaj.