SAŠA

9.

"Doma smo dušo!" čujem ženski glas pa samo pogledam u Sašu koji mi pruža svoju ruku.

Saša:"Zajedno smo,sjećaš se?"

Analea:"Uff..."

Stavim svoju ruku u njegovu i zajedno krenemo van iz sobe.

Analea:"Mrzim te." kažem mu i onda zašutim jer se ispred nas stvore njegovi roditelji.

Saša:"Mama,tata ovo je moja djevojka Analea,Analea ovo su Karolina i Hrvoje moji roditelji." kaže i njegova majka se nasmije.

Karolina:"Oh dušo znam tko je ona.Još si ljepša uživo." kaže mi i ja joj krenem pružiti ruku,ali me ona povuče u čvrst zagrljaj.

Analea:"Vi također gospođo." uzvratim i ja njoj kompliment .

Hrvoje:"Ja sam Hrvoje." kaže i pruži mi ruku.

Analea:"Analea" uzvratim i nasmijem se.

Hrvoje:"Jeste gladni možda?"
pita nas.

Analea:"N..." pokušam odgovoriti,ali mi Saša samo stisne ruku u znaku da šutim.

Saša:"Umiremo od gladi tata."

Karolina:"Savršeno!Taman smo naručili iz tvog najdražeg restorana."

Saša:" Zašto stojimo?Idemo sjesti." kaže i povuče me za njim na kauč.

Sjednem i on iste sekunde stavi ruku oko mojih ramena na što se js malo promeškoljim i pogledam ga.

Analea:"Miči ruku s mene." šapnem mu i on se samo nevino nasmije.

Saša:"Budi pristojna." kaže i nagne se prema meni valjda u namjeri da me poljubi ali se ja opet odmaknem.

Karolina:"Oh kako ste samo slatki!" kaže veselo i sjedne pored Hrvoja. "Pričajte nam kako ste se upoznali."

Saša:"Išao sam jedan dan do Lea i ona je prolazila sa prijateljicom i ja sam naprosto mislio kako je preslatka. "kaže i uštipne me za obraz "Onda sam par dana nakon opet naletio na nju i morao sam ju tražiti broj.I eto.Sad smo tu." kaže vješto smišljenu laž i meni dođe da ga sravnim s zemljom.

Karolina:"Divno!"

(...)

Bili smo kod njegovih nekih dva sata i ja sam u ta dva sata smišljala što da kažem da bih išla doma što prije.I taman kad sam smislila što da kažem Saša je ustao i rekao da me mora odvesti kući da se moji ne brinu.

Karolina:"Dođi nam opet što prije." kaže mi veselo i zagrli me kao i Hrvoje.

Analea:"Čim uhvatim vremena."

Nikad neću uhvatiti vremena.Nemam ništa protiv njegovih roditelja jer se stvarno čine dragi ali ako dođem to znači da je Saša samnom a to stvarno ne želim.

Analea:"Doviđenja." kažem i izletim iz kuće i krenem prema autu bez da čekam Sašu.

Uletim u auto i zalupim vratima najjače što mogu i onda se okrenem i vidim njega kako nonšalantno korača prema autu i ulazi unutra.

Saša:"I što misliš o mojim roditeljima?" pita me čim krene voziti.

Analea:"Dragi su.Samo mi nije jasno na koga im je sin ovako odvratan." kažem i pogledam ga na sekundu.

On se malo namršti i skupi obrve,ali to brzo nestane i sad opet bezizražajno gleda prema meni i vozi.

Analea:"Znam da sam predivna,ali gledaj kuda voziš.Ubit ćeš nas."

Saša:"Ja sam ljepši." kaže samouvjereno.

Analea:"Nisi.A i ne vrijedi ti to kad te nitko neće htjeti zbog tvog ponašanja."

Saša:"Ti me želiš." kaže i stavi mi ruku na nogu.Opet.

Analea:"Samo u tvojim snovima." kažem i odgurnem njegovu ruku.

Saša:"Snovi se ostvaruju.Zapamti to." kaže.

(...)

Kad smo došli pred moju zgradu nisam odmah izašla nego sam ostala sjediti par sekundi dok nisam skrenula pogled na njega i krenula pričati.

Analea:" Molim te nemoj ići unutra samnom.Stvarno mi je dosta svega za ovaj tjedan." kažem mu i pogledam ga u nadi da će pristati.

Saša:"U redu ljepotice.Ali sutra ili prekosutra sam opet ovdje." kaže i pomazi mi obraz a ja odgurnem njegovu ruku i preokrenen očima i otvorim vrata te čim sam izašla iz tog prokletog auta i vidjela da odlazi imala sam osjećaj da sad mogu disati.Bar nakratko.

Stajala sam par minuta samo duboko disajući a onda sam čula da je nešto lupilo pa sam brže bolje uletila u zgradu i snažno zalupila ulaznim vratima.

Sporo sam se vukla do lifta i kad se on otvorio ušla sam unutra i stisnula sedmi kat.

Maddie:"Pa gdje si ti do sad.Zvala sam te pedeset puta!" začujem ju čim se vrata lifta otvore i ja dođen do vrata svog stana.

Analea:"Što radiš tu?" pitam ju i shvatim da sam zvučala pomalo otresito pa na brzinu otključam vrata i uđemo unutra "Oprosti.Nisam htjela zvučati bezobrazno.Imala sam neke stvari za obaviti."

Maddie:"Sve okej." kaže veselo sjedajući na kauč. "A da predpostavim da je ime te stvari koju si morala obaviti Saša." kaže i meni dođe da zaplačem.

Analea:"Da.Maddie ja ne mogu ovo.Previše je.Prvo me roditelji pošalju ovdje,onda dođe ta budala i zagorčava mi život konstantno." govorim joj dok mi se svakom riječi suza slije niz obraz.

Maddie:"Pa ne može biti toliko loš." kaže i obriše mi suzu.

Analea:"Grozan je.On je samo napaljeni kreten koji je odlučio mene maltretirati.Ucjenjuje me i mrzim to."

Maddie:"Slušaj.Ti možeš odustati od svega bilo kad.A to što se on prijeti da će reći svima te ne treba brinuti ni najmanje. Mislim nije kao da ima neke konretne dokaze protiv tebe zar ne?"

Analea:"Nije mi ništa pokazao nego se samo prijetio ovako."

Maddie:"E pa divno! Znači dokaza nema.Samo reci da ne želiš to i doviđenja." govori mi i to zvuči tako jednostavno dok izlazi iz njenih usta.

Analea:"Ne razumiješ.Ne mogu sebi i svojima priušiti takav skandal.A i neki dan si govorila da samo budem hladna i to je to."

Maddie:"Ne budi glupa.Ta priča bi kružila po medijima eventualno četiri dana i onda bi svi zaboravili na to.Jesam jer sam mislila da ćeš mu dosaditi i otići će,ali nije."

Analea:"Ne.Ne mogu.Ne želim."

Maddie:"Ja te ne mogu natjerati na to.Ali čisto da znaš da sam ja uz tebe što god se dogodilo." kaže i čvrsto me zagrli.

Analea:"Hvala ti Maddie.Stvarno ne znam što bih bez tebe."

Maddie:"Zato sam tu." kaže i obje zašutimo samo gledajući u zid ispred sebe.

Drago mi je što imam ovu djevojku u svom životu.