SAŠA

14.

Jedva otvaram oči i privikavam se na svijetlost koja mi dolazi izvana jer sam sinoć zaboravila navući proklete zastore.

Valjam se po krevetu još nekih desetak minuta, a onda jedva ustanem i krenem u kupaonicu da obavim jutarnju higijenu i spremim se za posao.

Hodam što sporije mogu jer trebam malo zraka.I trebam se psihički pripremiti za gledanje Lea.I za svaki slučaj na Sašu ako dođe.

Saša P.O.V.

Leo:"Šta si napravio?"  izbezumljeno me pita čim uđemo u njegovu sobu.

Saša:"To što si čuo!"

Leo:"Okej sad da se razumijemo ona mene živcira i dalje ali brate nisi ju imao pravo udariti.To rade pičke."

Saša:"Znam,znam.Samo već samo bio iznerviran i još kad mi je spomenula mamu poludio sam skroz.Brate trebao si ju vidjeti.Počela je plakati i krenula joj je krv.Mislio sam da ću se srušiti tamo kad sam ju vidio takvu."  iskreno mu govorim i shvatim da sam se počeo navlačiti na tu malu.To se nije trebalo dogoditi.

Leo:"Zvučiš kao pjesnik.Što se s tobom događa?" pita me i ja samo odmahnem glavom i tad začujemo zvono na vratima.

Došla je.

Leo i ja se pogledamo i iste sekunde oboje krenemo dolje.

Sišli smo dolje relativno brzo ali nas je Bella očito preduhitrila jer je već bila u Analeinom naručju i smijala se nečemu.

Bella:"Što ti je to na usnici?" pita ju i nas troje se zamrznemo.

Što ako joj kaže da sam ju udario?

Analea me pogleda na trenutak pa onda opet vrati pogled na malenu i lažno i jedva joj se nasmije.

Analea:"Udarila sam se u ormarić.Znaš da sam ja smotana." kaže joj i ja se zapitam kako sam uopće mogao dići ruku  na nju.

Bella:"Hoćeš da namažemo nekom kremom.To meni mama radi kad se lupim negdje."

Analea:"Jedino ako ćeš mi ti namazati." kaže joj i Bella se jako nasmije i kimne joj glavom.

Bella:"Zašto stojite tu?" pita nas i tek sad shvatim da stojimo na dnu stepenica kao zadnje budale.

Analea P.O.V.

Kad ih je pitala zašto stoje oboje su se trgnuli i promrmljali nešto pa su krenuli zamnom i Bellom u boravak.

Sjela sam na kauč i Bella mi je rekla da ju pričekam dok ona donese kremu.

Čim je izašla iz prostorije nastala je neugodna tišina.Mogla sam osjetiti da me i jedan i drugi gledaju pa sam podigla pogled i ispustila jedno tiho 'što buljite?' pa je Leo skrenuo pogled dok me Saša i dalje gledao.

Bella:"Braco!!!" začujem ju kako viče od nekuda. "Ne mogu naći kremu.Dođi!!"

Ne.Ne želim da ode.Ne želim ostati sama sa Sašom.

Skrenem pogled na Lea u nadi da će ostati ali on ustane i u sekundi se izgubi iz prostorije.

Saša:"Gle,ja..." počne govoriti ali ga ja prekinem i prije nego što je mofao završiti.

Analea:"Ne zanima me.Od danas me se kloni.I slobodno reci i Leu i novinarima sve.Nije me briga više." kažem mu ono što sam odlučila i o čemu sam razmišljala gotovo cijelu noć.

Saša:"Ne možeš to napraviti.Ne možeš tako lako odustati." odmah odgovori i mogu vidjeti kako se malo uznemirio.

Analea:"E pa samo me gledaj.I uostalom ako je toliki problem sama ću reći sve.Zapravo...mogu odmah sad krenuti." dovršim kad vidim Lea da opet ulazi u prostoriju.

Analea:"Gdje je Bella?" pitam jer ju ne vidim da je ušla za njim.

Leo:"Malo će duže potrajati da nađe sve što želi pa mi je rekla da ju samo ometam i da se maknem pa da će me opet zvati kad završi sa svime." kaže mi iznenađujuće pristojno.

Analea:"Moram ti nešto reći." obratim se Leu i ne kažem gospodine i ne obratim mu se s Vi jer u ovom trenutku samo želim skinuti to s ramena i nije me briga za persiranje. "Udarila sam Sašu." kažem i Leo ne izgleda nimalo iznenađeno dok Saša izgleda jao iznervirano i gleda me u nevjerici.

Leo:"Znam." kaže smireno i onda se nakon par sekundi lupi  po čelu."Pas mater.Oprosti stari." obrati se Saši.

Ne mogu vjerovati da sam bila tako glupa i vjerovala da Saša neće reći Leu.Pa oni su najbolji prijatelji,  pobogu.

Uputim još jedan pogled prezira prema Saši i on ustane i krene prema meni.

Čim mi je prišao bliže stavila sam ruke na lice za slučaj da me poželi opet udariti ,no to se ne dogodi već on samo sjedne pored mene i nastavi šutjeti.

Okej ovo je jako čudno.Ne želim da mi bude tako blizu.Ustvari ne želim ga u svojoj okolini uopće.

Bella:"Evo me!!" začujem ju kako viče dok trči prema nama i odmah mi lakne jer oni sigurno neće pričati o tome pred njom.

(...)

Ovaj dan je prošao zadivljujuće dobro.Naime cijelo vrijeme sam bila s Bellom i Saša mi se uopće nije obraćao.

Hvala Bogu.

I sad dok šećem prema tramvajskoj stanici kako bih napokon otišla po svoj auto imam nevjerovatan osjećaj da netko ide zamnom.

Svaki put kad se okrenem nema nikoga i to me jako straši.

Što ako zbog ovoga sve počinjem ludjeti i stvari mi se pričinjavaju?

Udahnem duboko par puta odlučim nastaviti dalje bez okretanja i razmišljanja o tome.

Pa barem sa mislila da će tako ići.

Odjednom mi je netko stavio ruku na rame i povukao me na sebe,a ja sam počela nenormalno vrištati da se ne bih čudila da ljudi pozovu policiju.

Pa da!Ako je ovo netko loš policija mi u ovom trenutku treba!

Osoba je shvatila da ne planiram prestati s vrištanjem pa mi je stavila ruku na usta na što ja nisam imala drugog izbora nego da ga krenem udarati gdje stignem.

Mislim da sam u jednom trenutku stvarno dobro udarila tu osobu jer je pokleknula unazad i meni je to bila dobra prilika da krenem trčati ne osvrčući se iza sebe.