Otrovna Ljubav♡✔

Šta boli više istina ili laž?

Odjednom je ne vidim više.
'Eh,majmune izgubio sam je zbog tebe?'- rekao sam iznervirano lutajući pogledom.
'Teška ti je ona buraz.'- protapšao me je po ramenu i otišao nekud.
•U Emiliove ruke topi se ćak i santa leda .Nema te žene koja nije pala na moju harizmu i moju smislu za humor ,a kao drugo ja sam neodoljiv svaka bi htela da bude sa mnom. Otišao sam u toalet kad na vratima sam se susreo sa tim prelepim očima i to prelepo žensko vitko telo.Gledao sam je i nisam čak ni trepnuo .Sve se to desavalo brzo da nisam čak ni primetio da stojim na sredinu vratima i da ona ne može da prođe.
' Planirate li da se pomerite da mogu da prođem?'- rekla je ravnim tonom ali vidno iznervirana.
' Izvinite dozvolite da vam se iskupim tako što ću da vam ponudim piće.'- rekao sam šmekerski sa ponosom pouzdanje čekajući da ona pristane i da krene za mnom.
' Momentalno sam na rođendanu tako da nema potrebe da me vi častite pićem i sa tim da se izvinjavate. Drugi put pazite gde idete.'- rekao je sad to već naljutena.
' Marcelo je moj najbolji prijatelj.'-rekao sam ravno.
'Drago mi je.' - rekla je nekako otrovno i zaobišla me je.
■INNA POV■
Šta je ovo,Božee? Daj mi malo mira čitavi život se raspravljam sa budalama. Okrenula sam se da vidim dali je otišao,ali je lik bezobrazno buljio u moju zadnjicu. Kad je video da sam ga pogledala namignuo mi je.
'Majka priroda,jebi ga.'- rekla sam i pokazala srednji prst a on je počeo glasno da se smeje.
Do mene je dosla Joana.
'Pa gde nestade ženo,stiže torta.'- rekla je uzbuđeno.
'Moj omiljeni deo.'
Odvalile smo da se smejemo.
Ubrzo se rođendan završio.
'Joanice,idem ja. Ako hoćeš da te odvezem kući?'
'Ne,ne ostaću kod Marcela večeras'
'Budi dobra'- namignula sam joj, pozdravila sam se sa Marcelom i izašla ispred restorana.
Čekala sam da mi donesu auto.
'Dali ste za to da vas odvezem kući?' - čula sam glas iza sebe i okrenula se. Ugledala sam dečka od malo pre.
U tom trenutki mi stiže auto.
'Izvolite gospođice'- ljubazno je rekao.
Dala sam mu bakšiš,i ušla u auto.
Gledao je auto vidno iznenađen.
'Ups,mislio sam da čekas taksi'
'Epa pogrešno si mislio, srećo.'
Zatvorila sam vrata i izjurila.
■ EMILIO POV■
'Rekao sam ti za tešku ribu si se uhvatio. Vuće te u dubinu'- rekao je Marcelo i odvalio je da se smeje.
'Bice ona moja.'
'Ne mislim baš tako. Interesantna ti je zato što te odbija,da je bila kao sve ostale ne bi je ni primetio.'
Nasmešio sam se.
'Ima te neke oči,koje skrivaju neku mračnu stranu,misteriozna je. Prelepa. Nekako posebna.'- zamišljeno sam rekao.
'Aj nek' ti je sa srećom.'
'Idem ja. Imam sutra zakazano kod jednog advokata. Vidimo se brate.'
Zagrlili smo se i otišao sam.
■INNA POV■
Stigla sam kući. Obukla sam pizame i skinula šminku.
Umorna sam živote. Tužna. Usamljena. Iako sam jedna od najpoznatijih advokata osećaj da nisam dovoljno dobra je tu.. Uvek je tu. Pomišljala sam i na ono najgore priznajem. Dosta puta sam bila sa pilulama u rukama, i dosta puta sam ih pljuvala nakon sto ih stavim u usta. Molila sam Boga da me uzme,dok me je on udarao svom snagom. Uvek sam bila poslušno dete, i opet sam najebala. Sve dok se osjećaš lepo ili ružno,živ si. Kad ti postane svejedno, onda ćak i da smrt dođe vjerovatno bi se vratila vidjevši da tu nema ništa živo, ništa sto bi ona mogla uzeti.
Nije lako. Nije lako da se stalno trudiš da se smejeş, da niko ne primeti koliko bola kriješ. Bol koji ispliva na površinu kad ostaneš sam.
Usamljena sam. Iako sam svaki dan među ljudima ,osečam se prazno. Iako je tu Joana. Da nije bilo nje ja bih odavno otišla na onaj svet. Ona je ta koja bi me uvek vraćala. Polako niz godinama izgubila sam delove sebe.
Znate šta je čudno? Ja nikad nisam bila zaljubljena. Nikad. Prerano sam odrasla. Od silnu želju da uspem u životu nisam imala tu privilegiju da se zaljubim. Nisam imala neko ko se trudi da mi obezbedi budučnost. Da radi kako bih ja imala šta da jedem. Da štedi kako bih ja mogla da studiram. Ćak i ne molim za sreću. Nikad i nisam. Molim za samo manje boli. Snovi su sve što sam imala,i sve što mi je ostalo.