Otrovna Ljubav♡✔

Zašto toliko boli?

Vozio sam 260km/h. Ubrzo sam stigao u staru fabriku. Izašao sam iz auto i izvadio pistolj. Ušao sam brzo unutra i sve sam ih redom ubio. Bio sam toliko besan,da nije bilo pištolja sigurno bi ih zubima rasparčio. Moju devojćicu niko ne dira. Pobiću i pola sveta ako treba. Disao sam ubrzano,besno,kroz zubima. Do mene je došao Pedro.
'Šefe ,dobro ste?' - upitao je.
'Da. Pedro nadji krevet kao moj i dostavi ga u bolnicu.' - rekao sam kratko.
'Odmah šefe.'
Ako ona nešto poželi,ona to i dobije.
Ubrzo nakon toga sam otišao u cvećarnicu,kupio sam buket ruža, zatim cokoladnu bombonjericu ,i malog plišanog psa. Zatim sam otisao kući i presvukao sam se. Obukao sam crne pocepane farmerice i zeleni duks. Otišao u banku i pustio duplu platu i avans Niki. Zatim sam sw uputio u bolnici.
Dok sam vozio,čuo sam telefon.
'Da?' - kratko sam rekao.
'Šefe,sredio sam krevet. Momentalo ga nosimo.' - rekao je Pedro.
'Čekajte me ispred dolazim.'
Ubrzao sam voznju i nakon 15 min. sam bio tamo. Ugledao sam ispred Pedra, Migela i Fabio.
'Ajde momci.'- rekao sam.
Oni su podigli krevet i polako unosili ga unutra.
Do mene je došla bolničarka.
'Gospodine šta mislite  da radite?'- izviknula je.
Dao sam joj veliku svotu novca i sve je bilo tišina. I onda kažu ne vrti se svet oko novca. Pokvaren narod.
'Sačekajte ovde momci.'
Ušao sam u njenu sobu u rukama su mi bile ruže,plišani pas i bombonjerica. Unutra su bili Joana, Ruth i Sarah.
'Izvolite gospođice Francis.'- rekao sam zavodljovo.
Gledala me je vidno iznenađena.
'Čemu sve to?'- pitala je.
'Zaslužuješ i više.'
'Ovako sad ja ću ti malo pomeriti sve zajedno sa krevetom. Ne brini se.'
'Ali aparate imam uključeno.'-rekla je malo tužno.
'Ne brini.' -rekao sam.
U tom momentu je ušla ista ona bolničarka kojoj sam dao novac. Ona je sve sredila,izvadila joj je infuziju i isključila aparat. Polako sam pomerio krevet skroz na kraju.
Momci su doneli krevet u sobu.
'Dobro kad sam rekla da je tvoj krevet udobniji nisam mislila na to da mi ga doneseš u bolnicu.'- rekla je i nasmešila se.
'Pa bravo Emilio.'- rekla je Joana i zatapšala rukama.
'Sad će ti biti udobnije.'- rekao sam.
'E i da,uplatio sam Niki platu i avans'
Ona me je oduševljeno gledala.
■INNA POV■
Gledala sam ga oduševljeno. Zbunjeno. Ne znam kako da se priviknem na to da je on u mom životu. •Lepo ti je rekao da će nestati, ali si ti prepametnice rekla da ne želiš to. Šta se sad buniš?•
Odvratan glasić opet tera po svoje.
'Hvala ti.'- rekla sam.
'Mafijaš,a romantičar.'- rekla sam i nasmešila se.
Na trenutak je negde odletio. Oči su mu dobile duboku plavu boju. Tamniju nego obično.
'Nešto se desilo? Šta je?' -pitala sam.
'Za nedelju je suđenje znaš...Možda završim u zatvoru.'- sarkastično je rekao.
'Je'l znaš bre ti ko je tvoj advokat?!'- iznervirano sam rekla.
'Inna Francis,hodala sam paklom. I ništa mi se ipak nije dogodilo. Probali su da me sruše i povrede,kao feniks sam se vratila. Ja ne odustajem.Ali ako ti nemaš poverenje da čes izaći nevin onda traži novi advokat.'- naljuteno sam mu odgovorila.
Nasmešio se.
'Šta se smejes? Šta je smešno?
'Nadurena advokatica.'- rekao je i izvalio je da se smeje.
'Aman sa tim  nadimcima, te namrgođena, te sarkastična, te preozbiljna,sad sam još i nadurena postala!' - iznervirano sam rekla.
'Daj mi tu čokoladu. Iznervirala sam se!'
Svi su počeli da se smeju.
'Traži ti samo izgovore da jedeš slatko.' -rekla je Joana.
'Ih. Zgodnija sam od sve vas zajedno.'- isplezila sam se i pocela da jedem.
Ušla je bolničarka.
'Šta to mislite da radite gospođo? Ne smete da jedete!' - rekla je.
'Prvo nisam gospođa,gospođica. Drugo opušteno i onako nemam organe.'- namignula sam a ona je nemo gledala.
'Ludilo ne pita.' - rekao je Emilio i uhvatio ih je napad smeha. Ja i bolničarka ih gledamo u čudo.
'Eto vidite. A kažu da sam ja luda. Svašta.' - rekla sam a ova je pobegla.
'Eto i bolničarka nam je pobegla. Upašili ste ženu.' - rekla sam a ovi ne prestaju.
'O Bože dajte im lekove za smirenje, ovi su pukli načisto.' - krstila sam se.
Nakon dobrih 15min koji su prošli tako što sam ja jela čokoladnu bombonjeru a oni su se smejali ko da su s' Marsa pali.
'Ali njena faca koja je gledala zbunjeno punih obraza.' - rekla je Ruth i odvalila da se smeje.
'Ajde napolje!' - viknula sam a oni su me pogledali samo.
'Napolje!!'- još jednom sam vrisnula.
Izašli su,a Emilio je ostao.
'Ajde i ti napolje.' - rekla sam hladno.
'Ne primam naređenja.'- namignuo mi je.
'Jesi li siguran?'- zavodljivo sam rekla.
'Ej nemoj tu da me zavodiš,veruj mi. Napalićes me, past će žestoki seks ovde na bolničkom krevetu. ' - rekao je.
'Aha. Kao prvo ovo nije bolnički krevet, sećaš se? A zatim neće moći. Nešto sam rekla.'- staloženo sam odgovorila.
'Onda se udaj za mene o rešena stvar.'- rekao je.
'Sanjaj bebo.'- nasmešila sam se.
'Dosadno mi je ,želim kući.'- žalila sam se.
'Ne interesuje me čim nećeš da se udaš za mene.'- ljuto  je rekao,i pogledao me je strogo.
'Nemoj da me gledaš tim mafijaškim pogledom.'- rekla sam kratko.
'Nemoj da me zoveš mafijašom!'- procedio je kroz zube.
'Zašto? Vređaš se? Pa ti si mafijaš nemaš zašto da se stidiš.'
Skočio je iz stolicu i izjurio napolje.
•Bravo Inna. Svaka čast. Izludela si dečka. Mafijaš,pa mafijaš! Ko da ne znaš čime se bavi. Zašto mu nabijaš na nos. Vidi šta sve je uradio za tebe. Glupačo.
■EMILIO POV■