Otrovna Ljubav♡✔

Snovi nikad ne prestaju.

■EMILIO POV■
Gledao sam je kako ide prema ulazu u toalet. Odjednom je pala na pod a ja sam se strčao i uzeo je u ruke. Brzinom svetlosti sam je uveo u jednu sobu i otrčao do mojih.
'Mama!'- glasno sam viknuo,a ona je došla zajedno sa tatom.
'Inna se onesvestila,zovi gospodina Silvestera nek dođe najbrže što može.'
'O Gospode,šta se desilo?'- uplašeno je pitala mama.
'Ne znam mama samo se odjednom stušila,zovi ga!'
'Smiri se,sačekaj ne diži paniku. Privlačiš preveliku pažnju.'- rekao je tata.
'Dame i gospodo,slobodno se poslužite i uživajte,imamo mali problem sa ozvučenjem govor će biti održan malo kasnije!' - rekao je tata i krenuli smo prema sobu,dok je mama zvala Silvestera koji nije bio u državu.
'Ima ovde jednu doktorku,Kejtina kćer,da pozovemo nju?'- rekla je mama.
'Odmah je zovi.'- rekao sam i otrčao u sobu. Seo sam do kreveta odmah do nje i uhvatio joj ruku.
'Lepotice moja..'- tiho sam rekao.
Ubrzo se otvara vrata i ulaze mama i jedna devojka koja je sigurno bila malo starija od mene,visoka i malo krupnija od Inne. U tom trenutku Inna je otvorila oči.
'Šta se dešava?'- upitala je.
'Smirite se gospođo onesvestili ste se.'- rekla je devojka i došla do nje. Pipkala je po delu stomaka dok se Inna mrštila.
'Osećate bol?'
'Da.'- kratko je odgovorila.
'Mučnine,težinu,povraćanje?'
'Težinu i jednom sam malo povratila.'
'Sad ću ja još jednom da vas pipkam po predelu stomaka vi gde najviše osećate bol slobodno recite.'- rekla je devojka mirno i počela. Nekoliko puta je Inna ponovila da je boli.
'Pijte dosta tečnosti naročito sada zato što je letnji period,potrudite se da jadete što više vitamine. Sada ako ne žurite sa proslavom možemo da idemo do moju ordinaciju,daleko je dve ulice odavde.'
'Nema potrebe.'- rekla je Inna.
'Dobro se osećam.'
'Idemo!'- rekao sam i uzeo je u ruke.
■INNA POV■
'Dobro ako već idemo možeš da me spustis,znam sama da hodam.'- rekla sam i on me je spustio.
Ušli smo u Emiliov auto on,ja i doktorka. Nakon 5 minuta smo stigli. U,stvarno je blizu. Genikološka ordinacija? Zašto genikološka? Nisam valjda..? Ne,ne. Šta pričaš Inna sigurno sam nešto bolesna. Imam ciste možda ili rak. Of bre! Upašeno sam ušla u ordinaciju i legla na krevet. Emilio je stajao sa strane i posmatrao. Doktorka mi je stavila hladan gel na stomak i ubrzo počela da prolazi sa aparatom,koji me je u večinu slučajeva golicao,ali sad sam osećala samo nervozu. Posmatrala sam doktorku koja je pažljivo gledala monitor i pogledom lutala kao da traži nešto.
'Znala sam. Imam ciste zar ne?'- rekla sam razočarano.
'Ne,ne.'- rekla je ponovo gledajući u monitor.
'Ona je ono lošije. Rak?'- već sam počela da paničim.
'Smirite se,trudni ste.'-rekla je kroz smeh.
Gledala sam je razgoračenim očima.
'Molim?'- rekla sam.
'Čestitam,blizanci.'- rekla je i prvo pogledala u mene,pa u Emilia koji je stajao kao kip i nije ni trepnuo.
'Nemam rak?'
'Ne gospođo,sačuvaj Bože. Daleko bilo.'- rekla je.
'Znači nemam rak,ali sam trudna.'- rekla sam,a doktorka je počela da se smeje.
'Pa vi ste u šoku.'
Emilio je brzinom svetlosti došao do mene i počeo da me grli,ljubi i milion puta je izgovorio " Hvala ti."
'Gušiš me Emilio.'- rekla sam.
'Oh izvini ,jesi li dobro? Mislim jeste li dobro? '- rekao je zbunjeno,a ja sam prsla da se smejem. Smejala sam se kao luda,pa sam počela da plačem.
'Trudna sam.'- rekla sam i jako zaplakala.
Emilio je pogledao doktorku,zatim mene,pa opet vratio pogled na nju.
'Hormonski poremečaj. Često će se dešavati.'- rekla je i nasmešila se.
Emilio me zagrlio i pomazio.
'Ej,nemoj da plačeš,pa to je super vest. Postaću tata!'- rekao je i široko se nasmešio.
'Volim te. Hvala ti za ovaj dar.'- rekao je.
•Volim te? Voli me? Šta  i ja sad trebala da kažem?•
*Ljudi obično kažu i ja tebe. Glupačo, reci mu!*
•Dosta! Opet ti. Zar ti nije dosadilo!?•
*O ne. Ovo je sve zanimljivie, a i ja sam tvoj anđeo čuvar mora da sam kraj tebe.*
•Pfff hahaha. Čuj anđele čuvaru, da nisi se ti možda pobrkao,pa se najčesće pojavljuješ kao đavo?•
Moju duboku svađu je prekinula ruka koja mi je mahala ispred očiju. Emilio me je gledao čudno.
●Jao Bože kao šizofreničar sam! Još sam i trudna. Trudni šizofreničar!●
'Možemo da se vratimo ako ste spremni.'- rekla je doktorka što je me vratilo u realnost,a brzo nakon toga isrtim Emiliove snažne ruke kako me pofižu.
'Znam da hodam Emilio nisam invalid.'- rekla sam otrovno,a on me je momentalno spustio. Ušli smo u auto i nakon nekolikp minuta smo bili ispred elitnog hotela gde se održavala proslava. Ušli smo unutra i za tren ispred nas su se pojavili Patricia, Raffael,Hanna,Joana i Marcelo.
'Zašto nisi rekla da si pozvana?'- rekla sam prekorno dok smo se grlile,a ona je veselo uzviknula iznenađenje,i zatim su mi bili postavljeni milion pitanja.
'Oćeš ti da kažeš ili ja?' - rekao je Emilio uzbuđeno.
Krenula sam da kažem da je svejedno ali uzalud,ovaj je već rekao.
'Trudni smo!'
'Emilio ja sam trudna pobogu! Uozbilji se.'- rekla sam dok su se svi smejali a brzo zatim su vratili ozbiljene poglede.
'Šta!?'- uzviknula je Joana.
'Ponovo deda! Stiže i drugo unuče!'- rekao je Raffael ponosno,dok je Patricia uveliko plakala.
'I treće. Blizanci.'- rekla sam ,dok su me svi napali sa razgoračenim očima.
'Emilio majstore!'- glasno je rekao Marcelo i lupio Emilia po leđima.
Oni su se svi već uveliko grlili dok sam ja stajala kao da sam s' Marsa pala.
'Moramo sad da održimo govor.'- rekao je ozbiljno Emilio.
Eto ga,mafijaški ton se vratio. Vrlo ubrzo su se popeli na jednu platformu i započeli govor.
'Dobro veće svima! Prvo da vam se zahvalim što ste svi došli da proslavimo jubilejnu 50 godinu postojanja firme. Kad je moj deda Emilio Senior, u njegovu čast nosim njegovo ime i ponosim se time, odlučio da proba da otvori svoj biznis nije ni slutio da će firma dogurati do ovde. Prošao je kroz sito i rešeto, mnogo izgubljen novac,radnu silu,ali najbitnije nije odustao. Želim da vam se zahvalim svima koji ste došli,kao i svima koji koriste naše proizvode. Posebno veliko hvala do moju suprugu koja je učinila ovo veće još posebnije,ljubavi hvala ti,volim te. Uživajte!'- završio je i usledio je ogroman aplauz.
Ubrzo se vratio do nas.
'Zašto stojiš ti Inna?'- rekao je Emilio i donesio stolicu dok ga ja gledam razgoračenim očima. Svi pogledi su bili upereni prema nama.
'Šta radiš to?'
'Sedi.'- rekao je,dok sam ja iz ruke ispustila tašnu iz koje je sve ispalo, najbitnije slika iz ultrazvuka.
Brzo sam se sagnula i sve pokupila.
'Vrati tu stolicu,nisam invalid.'- rekla sam,te sam dobila prekoran i nervozan pogled sa njegove strane.
'To da nisi invalid ponovila si milion puta,sad sedi,svi gledaju u nas.'- rekao je i veštački se nasmešio.
Prevrnula sam očima i sela. Nakon neko vreme,počela je muzika za ples. Do mene je došao jedan mladi gospodin,u teget odelo,smeđ,dosta visok i dobro građen. Pružio mi je ruku,te sam ja ustala i prihvatila,a zatim je usledio poljubac na ruci.
'Roberto Hernandéz.'- rekao je i nasmešio se.
'Inna F...ovaj Santos.'- rekla sam te sam osetila da su mi obrazi porumenile od sramote zato što sam pobrkala prezimena. Mislim ja jesam zavedena Inna Francis Santos ali mi to dođe duže i nekompatibilnije.
Ubrzo osetim ruku na mog struka i ugledam Emilia.
'Roberto?'- hladno je rekao.
'Gde si ti!?'- rekao mu je, te se ovaj nasmešio i izgrlili su se.
Ja pomislila krvni neprijatelji oni se tu grle.
'Šta je ona uradila toliko posebno?'- upitao je Roberto.
Emilio mi je pomazio stomak,te je ovaj počeo da skače.
'Ti!? Tata!?' - dreknuo je i počeli su da se grle. Ja ih gledam razgoračenim očima i mislim Bože koje budale.
Već pola sata slušam njihov razgovor i počela sam da osećam glad. Šta da jedem sad kad ovde ima samo sendviče.
'Emilio?'
Okrenuo se prema meni i pogledao me je.
'Gladna sam.'- rekla sam, on je počeo da se smeje.
'Gde je nestala Inna koja pazi na svoju liniju i ne jade u kasne sate,pitam se.'
'Trudna je,idiote.'- rekla sam i krenula prema svedski sto.
Napunila sam tanjir do vrha i tek kad sam sve pojela shvatila sam šta sam upravo uradila. Ugledala sam Emilia kako gleda u mene i plače od smeha. Ama šta je smešno? Gladna sam bila jebote. Bezobrazan jedan,idiot.
Ubrzo je došao do mene.
'Uskoro idemo kući.'- rekao je.
'Ja idem u svoj stan,ti kako hoćes.'- mirno sam rekla.
'Inna,prvo ti si moja venčana žena, drugo trudna si jebote.'- rekao je nervozno dok je mlatarao rukama.
'Prvo ne interesuje me vodi onu glupaču od juče i drugo znam i sama da brinem za sebe.'- otrovno sam rekla,a on se nasmešio.
'Inna,ona je bila tu da te napravi ljubomornom.'- rekao je, te sam ja razgoračila oči i šokirano ga gledala.
●FLASHBACK●